Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i susednih tržišta Evropske unije ostala je znatno ispod prošlogodišnjeg nivoa tokom prve polovine 2026. godine, što ukazuje na to da je uvođenje CBAM-a počelo da menja regionalne arbitražne i tranzitne tokove.
Bruto komercijalna razmena preko granice između Zapadnog Balkana i EU bila je oko 19% niža u prvoj polovini godine nego u istom periodu 2025. godine, prema analizi Energetske zajednice.
Trgovina je u prvom kvartalu bila približno 23% manja nego godinu dana ranije, kada je snažna proizvodnja hidroelektrana spustila cene na Zapadnom Balkanu ispod referentnih cena u EU. U drugom kvartalu ostala je oko 15% niža, čak i nakon što je hidrološki višak oslabio, a region se vratio u uobičajenu poziciju neto uvoznika električne energije.
Ovi podaci ne izdvajaju uticaj CBAM-a od hidroloških prilika, troškova goriva, raspoloživosti elektrana i potražnje. Ipak, kontinuirano slabljenje prekogranične aktivnosti ukazuje na to da se promena ne može objasniti samo neuobičajeno vlažnim prvim kvartalom.
Likvidnost na domaćim berzama električne energije kretala se u suprotnom smeru. Ukupna trgovina električnom energijom za dan unapred na posmatranim berzama Zapadnog Balkana porasla je za oko 19%, na 2,70 TWh u drugom kvartalu, uključujući oporavak trgovanja na srpskoj berzi SEEPEX.
Time se formira sve izraženije podeljeno tržište: više električne energije trguje se unutar regiona, dok je manje prelazi granicu sa EU.
Nacionalni podrazumevani faktori emisija u okviru CBAM-a predstavljaju važan deo obračuna. Pri ceni CBAM sertifikata iz drugog kvartala, indikativni trošak uvoza iznosio je 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju i 73,70 evra/MWh za Crnu Goru. Za Albaniju je podrazumevani trošak iznosio nula.
Te razlike utiču na to gde trgovci nominuju električnu energiju, iako fizički tokovi i dalje prate povezanu elektroenergetsku mrežu. Električna energija može biti komercijalno usmerena kroz jurisdikcije sa nižim emisijama ili zadržana unutar Zapadnog Balkana kada cenovna premija na tržištu EU nije dovoljna da apsorbuje CBAM trošak.
Rezultat je manje efikasno tržište. Prekogranični kapacitet može ostati nedovoljno iskorišćen uprkos velikim razlikama u cenama, dok se ponuda i potražnja više ne usklađuju na način na koji su se usklađivale pre 2026. godine.
Korelacija cena oporavila se u drugom kvartalu, kada je Zapadni Balkan postao neto uvoznik i ponovo počeo da prati referentne cene u EU. Međutim, bruto prekogranična trgovina nije se vratila na obrazac iz 2025. godine.
Ukoliko se ovakav obrazac nastavi, CBAM neće samo dodati cenu ugljenika na uvoz električne energije. On će promeniti vrednost prekograničnih kapaciteta, poziciju trgovačkih čvorišta i pravac u kojem se električna energija komercijalno usmerava širom Jugoistočne Evrope.
