Planirani izvoz električne energije iz Srbije u Mađarsku više se nego udvostručio u drugom kvartalu 2026. godine, dok se regionalna trgovina konsolidovala oko novog severnog koridora koji opslužuje potražnju u Mađarskoj i Ukrajini.
Komercijalni tokovi električne energije iz Srbije ka Mađarskoj porasli su 111% međugodišnje, dok je planirani izvoz električne energije iz Rumunije ka Mađarskoj povećan za 156%, pokazuju podaci Energetske zajednice.
Do promene je došlo nakon velike rekonfiguracije trgovine električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi, nakon što je 1. januara počela definitivna faza Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Tokom prvog kvartala, izuzetno visoka proizvodnja hidroelektrana usmerila je električnu energiju na sever, iz Grčke i Albanije preko Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije. U drugom kvartalu hidrološki višak je oslabio, ali se region nije u potpunosti vratio na raniji obrazac trgovine.
Ukrajina se pojavljuje kao važno odredište za viškove električne energije iz regiona. Pozicija Mađarske kao čvorišta koje povezuje ponudu iz Jugoistočne Evrope sa potražnjom iz Ukrajine dodatno je povećala komercijalni značaj srpsko-mađarske granice.
Ovaj trend mogao bi da poveća vrednost prekograničnog kapaciteta između Srbije i Mađarske, posebno u periodima povećane potražnje za uvozom u Ukrajini, ograničene domaće proizvodnje ili većih razlika u cenama u širem regionu Centralne Evrope.
Međutim, on istovremeno ukazuje na sve izraženiju razliku između komercijalno planiranih i fizičkih tokova električne energije.
Na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske, na primer, fizički izvoz dostigao je oko 824 GWh u drugom kvartalu, u poređenju sa svega 282 GWh komercijalno planiranih tokova. Fizički tokovi su porasli čak i dok su planirane komercijalne količine opadale.
Mreža i dalje prenosi električnu energiju putem koji određuju uslovi u elektroenergetskom sistemu, a ne ugovorno poreklo navedeno u trgovinskoj transakciji. Takvo odstupanje može zahtevati veće margine za sigurnost sistema, redispečing i kontratrgovinu.
CBAM ovu neusaglašenost čini komercijalno značajnom. Obaveza po osnovu ugljenika prati deklarisano poreklo i aranžman uvoza, dok prenosni sistem fizički ne može da očuva identitet pojedinačnih megavat-sati.
Uloga Srbije stoga postaje sve složenija. Srbija je istovremeno tržište proizvodnje, uvoznik, izvoznik i tranzitni sistem između južnog Balkana, Mađarske i Ukrajine.
Severni koridor mogao bi srpskim trgovcima da otvori nove mogućnosti, ali istovremeno povećava značaj dokumentovanih nominacija prekograničnog kapaciteta, tranzitnih aranžmana i jasne ugovorne raspodele CBAM troška.
Ono što je nekada prvenstveno bila trgovina zasnovana na razlikama u cenama sada postaje kombinovani test porekla ugljenika, prekograničnog planiranja tokova i stvarnih uslova u elektroenergetskoj mreži.
