BEOGRAD, 6. novembra — Izvoz struje iz Srbije u Mađarsku suočava se sa užim maržama jer postojeći troškovi EU za ugljenik povećavaju značaj porekla električne energije i tačnosti prekograničnih rasporeda. Evropska komisija je smernicama pojasnila carinski tretman uvoza struje preko eksplicitno dodeljenih prenosnih kapaciteta, uključujući nominovane količine i razliku između uvoza i tranzita.
Smernice ne uvode novu naknadu za ugljenik niti menjaju podrazumevani faktor emisija Srbije. Uticaj na tržište proizlazi iz postojećih pravila CBAM-a u kombinaciji sa uslovima trgovanja.
Trošak ugljenika i izvozne marže
Uz cenu sertifikata od 82,32 eura po toni CO2 u trećem kvartalu 2026, srpski podrazumevani faktor od 1,041 tCO2/MWh daje indikativni, neprilagođeni iznos od 85,70 eura/MWh za struju obračunatu prema tom faktoru. Takav trošak može premašiti razliku veleprodajnih cena koja bi inače opravdala prodaju iz Srbije kupcu u EU.
Konačan iznos CBAM-a može se razlikovati u zavisnosti od primenjene metodologije i korekcija. Transakcija koja ispunjava uslove za korišćenje verifikovanih stvarnih emisija može imati drugačiji ishod.
Prekogranične rute i dokaz o poreklu
Prema praćenju Energetske zajednice za treći kvartal, planirani izvoz struje iz Srbije u Mađarsku smanjio se za 21,6 odsto na godišnjem nivou. Pad se ne može pripisati samo CBAM-u, pošto na tokove utiču i proizvodnja, potražnja, raspoloživost interkonektora i cene trgovanja.
Promena ipak pokazuje izloženost srpske izvozne rute regionalnim tržišnim uslovima. Struja proizvedena u Srbiji ne dobija drugo poreklo samo zato što je posrednik prodaje preko drugog tržišta.
Tretman porekla i tranzita mora biti potkrepljen odgovarajućim komercijalnim i prenosnim dokazima, naročito kada se struja prodaje preko više kompanija ili prelazi više od jedne granice. Za srpske trgovce neto marža zato zavisi od nabavne cene, rute do kupca u EU, prava nominacije, carinske odgovornosti i obračuna emisija.
Uslovi za obnovljivu struju
Uvoz obnovljive električne energije koji ispunjava stroge uslove za verifikovane stvarne emisije može omogućiti kupcu da ne koristi nacionalni podrazumevani faktor Srbije. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, obnovljiva proizvodnja u portfelju trgovca nije dovoljna za tvrdnju o emisijama konkretne elektrane.
To daje proizvođačima i trgovcima podsticaj da odvoje jasno dokumentovane izvozne transakcije povezane sa konkretnim postrojenjem od opšte prodaje iz portfelja. Transakcije vezane za postrojenje mogu pružiti utemeljeniji dokaz o emisijama, dok opšta prodaja može ostati izložena obračunu prema podrazumevanom faktoru.
Tržište se tako može razlikovati između struje raspoložive za izvoz i struje praćene ugovornim i operativnim dokazima koje traži uvoznik iz EU. Veleprodajne razlike u cenama ostaju važne, ali dokumentacija i troškovi usklađivanja mogu odrediti koje transakcije ostaju održive. Neposredni prioritet za srpski elektroenergetski sektor jeste da cenu izvoza procenjuje za kompletnu transakciju, a ne da CBAM tretira kao trošak koji se obračunava tek nakon prelaska granice.
