Srpski izvoznici električne energije iz obnovljivih izvora mogli bi da dobiju znatno jednostavniji put ka korišćenju stvarnih emisija u okviru Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) nakon što je Evropski parlament podržao izmene kojima bi se ublažili neki od najzahtevnijih uslova za dokazivanje prekogranične trgovine električnom energijom.
Evropski parlament je 15. septembra usvojio svoju pregovaračku poziciju o široj reviziji CBAM-a sa 464 glasa za, 50 protiv i 159 uzdržanih, čime su otvoreni pregovori sa državama članicama EU o konačnom tekstu zakona.
Za tržište električne energije u Srbiji najvažnije promene odnose se na metodologiju za električnu energiju koja se uvozi u EU kao roba obuhvaćena CBAM-om.
Predloženi okvir ukinuo bi trenutni zahtev da se dokaže odsustvo fizičkih zagušenja mreže duž rute do EU, omogućio veću fleksibilnost kod fizičkih ugovora o otkupu električne energije (PPA) koji uključuju trgovce i druge posrednike, prilagodio pravila nominacije tržištima koja koriste implicitnu alokaciju kapaciteta i spajanje tržišta, kao i promenio metodologiju za izračunavanje podrazumevanih vrednosti emisija za pojedinačne zemlje.
Nijedna od ovih izmena još nije pravno obavezujuća.
Za električnu energiju izvezenu tokom 2026. godine, srpski proizvođači, trgovci i njihovi partneri u EU zato bi trebalo da nastave sa prikupljanjem dokaza prema postojećim pravilima, uz istovremenu pripremu sistema za potencijalno jednostavniji okvir.
To stvara neuobičajen izazov u pogledu usklađenosti: tekuće transakcije moraju biti dokumentovane prema današnjoj metodologiji, dok EU istovremeno pregovara o pravilima koja bi naknadno mogla uticati na način na koji će isti uvozi električne energije iz 2026. biti tretirani u prvim konačnim CBAM deklaracijama.
Dokazivanje odsustva zagušenja bilo je najteža karika
Prema važećoj metodologiji za električnu energiju, korišćenje stvarnih ugrađenih emisija umesto nacionalnog podrazumevanog faktora zahteva da istovremeno bude ispunjeno nekoliko uslova.
Električna energija mora biti povezana sa kvalifikovanim fizičkim PPA ugovorom, proizvodno postrojenje mora ostati ispod propisanog praga emisija, proizvodnja i čvrsta nominacija moraju se podudarati u zahtevanom satnom periodu, a izvoznik mora ispuniti uslov koji se odnosi na mrežu.
Za srpske projekte iz obnovljivih izvora, upravo je mrežni uslov bio jedan od najtežih zahteva za praktičnu primenu.
Proizvođač energije iz vetra ili sunca može da kontroliše svoja merila, SCADA podatke i dokumentaciju o postrojenju. Trgovac ili balansno odgovorna strana može da čuva podatke o nominacijama, prekograničnim kapacitetima i obračunu. Uvoznik u EU može da dokumentuje carinske prijave i svoj identitet kao CBAM deklaranta.
Međutim, dokazivanje unazad, iz sata u sat, da fizičko zagušenje mreže nije sprečilo prijavljenu rutu do EU mnogo je teže kontrolisati, jer se veliki deo tih podataka nalazi kod operatora prenosnih sistema i tržišne infrastrukture.
Predložena reforma EU ukinula bi ovaj uslov.
Ako bude zadržana u konačnom zakonodavstvu, ova promena bi uklonila značajno usko grlo u verifikaciji električne energije iz Srbije koja se plasira na tržišta EU.
To ne bi eliminisalo potrebu za dokazima. Umesto toga, fokus verifikacije bi se jasnije pomerio ka dokazivanju koherentne veze između navedenog proizvođača, ugovora, satne proizvodnje, trgovačke rute, alokacije prema kupcu u EU i konačne CBAM deklaracije.
Trgovce bi moglo biti lakše uključiti
Predložena reforma je važna i zato što se srpska električna energija iz obnovljivih izvora retko izvozi kroz jednostavnu bilateralnu strukturu koja uključuje samo jednog proizvođača i jednog uvoznika u EU.
Stvarne transakcije često uključuju više učesnika:
Srpski proizvođač iz OIE → snabdevač ili trgovac → balansno odgovorna strana → prekogranično tržište → trgovac/uvoznik u EU → ovlašćeni CBAM deklarant.
Važeća metodologija može otežati uklapanje struktura sa posrednicima u okvir zasnovan na stvarnim emisijama.
Predložene izmene omogućile bi uključivanje posrednika u PPA lancu, pod uslovom da postoji proverljiv ugovorni odnos koji povezuje proizvođača električne energije, posrednika ili posrednike i uvoznika u EU ili ovlašćenog CBAM deklaranta.
Za trgovce bi to mogla biti jedna od komercijalno najvažnijih promena.
Time bi se CBAM više približio načinu na koji se električnom energijom zaista trguje u jugoistočnoj Evropi, gde snabdevači i trgovinske kompanije redovno objedinjuju proizvodnju, upravljaju izloženošću od odstupanja i obezbeđuju prekogranične pozicije u ime proizvođača.
Međutim, veća ugovorna fleksibilnost ne bi značila i slabiju sledljivost.
Verifikator bi i dalje morao da utvrdi da električna energija koju određeni EU deklarant prijavljuje može da se prati do identifikovanog srpskog proizvodnog postrojenja i relevantnog perioda, bez dvostrukog računanja.
Ključno pitanje zato postaje da li se svaka prijavljena količina može rekonstruisati kroz komercijalni i operativni lanac.
Satni podaci ostaju ključni
Čak i u pojednostavljenom režimu, satni podaci će verovatno ostati osnova za obračun i dokazivanje stvarnih emisija.
Za srpskog proizvođača električne energije, osnovna struktura dokaza trebalo bi i dalje da povezuje:
postrojenje → merilo → sat proizvodnje → PPA → alokacija trgovcu → prekogranična transakcija → uvoznik/deklarant u EU → verifikovana količina.
Kada se koristi eksplicitna alokacija prekograničnog kapaciteta, dokazi o nominacijama ostaju važni.
Kada se električna energija plasira preko tržišta koja koriste implicitnu alokaciju i spajanje tržišta, očekuje se da izmenjena CBAM metodologija prizna da tradicionalni model bilateralnih nominacija ne odražava u potpunosti način na koji tržište funkcioniše.
To bi moglo da bude posebno značajno kako se srpsko i regionalna tržišta električne energije sve više integrišu sa EU tržištima kroz spajanje tržišta za dan unapred i unutardnevno trgovanje.
Praktična posledica je da sistemi za CBAM dokumentaciju ne bi trebalo da budu projektovani oko jedne rigidne trgovačke rute.
Trebalo bi da budu sposobni da evidentiraju da li je električna energija isporučena putem eksplicitne alokacije kapaciteta ili implicitnog spajanja tržišta, uz istovremeno zadržavanje dokaza potrebnih za verifikaciju koji se odnose na proizvođača i deklaranta.
Garancije porekla ostaju odvojene
Reformu takođe ne bi trebalo tumačiti kao pretvaranje garancija porekla (GO) u dovoljan dokaz za CBAM.
Garancija porekla može da potvrdi atribut obnovljivog porekla povezan sa električnom energijom.
Za stvarne emisije u okviru CBAM-a potrebno je nešto zahtevnije: lanac dokaza koji povezuje vrednost emisija sa relevantnim proizvodnim postrojenjem i električnom energijom koju prijavljuje EU deklarant.
Za srpske proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, sve vredniji proizvod zato nije samo zeleni MWh.
To je zeleni MWh praćen paketom dokaza spremnim za verifikaciju.
Taj paket može da obuhvati identitet postrojenja, hijerarhiju merila, satnu proizvodnju, PPA lanac, trgovačku alokaciju, relevantne nominacije, podatke o EU deklarantu i informacije o emisijama koje na kraju prihvati akreditovani verifikator.
Kupci iz EU će zahtevati podatke uzvodno u lancu
Odgovornost za CBAM deklaraciju i dalje je na ovlašćenom CBAM deklarantu u EU.
Međutim, veliki deo informacija potrebnih za tu deklaraciju nastaje izvan EU.
To znači da će uvoznicima i trgovcima u EU sve više biti potrebna ugovorna prava za dobijanje podataka od srpskih proizvođača, snabdevača i trgovinskih partnera.
CBAM klauzule će zato verovatno sve više postajati deo PPA ugovora i ugovora o trgovanju električnom energijom, uz standardne odredbe o ceni, isporuci, balansiranju, kreditnom riziku i obračunu.
Kupci iz EU mogli bi sve češće da traže od srpskih partnera:
- identifikaciju proizvodnog postrojenja;
- podatke sa merila i evidenciju proizvodnje;
- informacije iz Plana monitoringa;
- verifikovane podatke o emisijama;
- podatke o satnoj alokaciji;
- PPA dokumentaciju;
- evidenciju trgovanja i nominacija;
- dokumentaciju kojom se podržava relevantna prekogranična ruta;
- i saradnju sa akreditovanim verifikatorom u EU.
Komercijalno pitanje se tako pomera uzvodno u lancu, iako zakonska obaveza i dalje ostaje na nizvodnoj strani, odnosno kod ovlašćenog deklaranta.
Podrazumevani faktori mogli bi takođe biti povoljniji
Predložena reforma promenila bi i način na koji se izračunavaju podrazumevane vrednosti emisija za električnu energiju.
Umesto oslanjanja na faktor koji je usmeren na proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva, revidirani pristup koristio bi prosečni faktor emisija elektroenergetske mreže koji odražava širi miks električne energije, uključujući i proizvodnju iz obnovljivih izvora.
Za Srbiju bi to moglo da bude značajno čak i kada pojedinačni izvoznik ne može da ispuni sve uslove za korišćenje stvarnih emisija.
Čistiji nacionalni miks proizvodnje mogao bi postepeno da smanji podrazumevanu vrednost emisija koja se primenjuje na električnu energiju iz Srbije.
To bi otvorilo dva različita komercijalna puta.
Prvi je izvoz električne energije uz primenu odgovarajućeg podrazumevanog faktora za Srbiju.
Drugi je električna energija povezana sa konkretnim proizvodnim postrojenjem iz obnovljivih izvora i potkrepljena dovoljnim dokazima za primenu niže, verifikovane vrednosti stvarnih emisija.
Razlika između ta dva pristupa mogla bi vremenom da postane deo formiranja cene električne energije, pregovora o PPA ugovorima i marži trgovaca.
Verifikacija ne bi trebalo da čeka
Izmene CBAM zakonodavstva pregovaraju se upravo u trenutku kada i sam sistem verifikacije EU postaje operativan.
Akreditovani CBAM verifikatori ulaze u Registar od septembra 2026. godine, dok se očekuje da provere postrojenja, procene Planova monitoringa, testiranje dokaza i posete lokacijama počnu pre prvih verifikacionih izveštaja za konačni period, koji su predviđeni za 2027. godinu.
Za srpske izvoznike, čekanje godišnjeg ciklusa deklarisanja predstavljalo bi značajan rizik.
Podaci sa merila, nominacije, alokacije i ugovorna dokumentacija nastaju kontinuirano. Dokumentaciju koja nedostaje može biti teško ili nemoguće rekonstruisati mesecima kasnije.
Praktičan pristup zato podrazumeva sprovođenje procesa pripreme za verifikaciju tokom godine izveštavanja, uz proveru da li lanac dokaza može da izdrži kontrolu verifikatora iz EU pre konačnog angažmana za pružanje usluga uveravanja.
Dokazi postaju deo vrednosti električne energije
Predložena reforma CBAM-a mogla bi značajno da olakša pozicioniranje srpske električne energije iz obnovljivih izvora na tržištu EU.
Uklanjanje zahteva za dokazivanjem odsustva zagušenja mreže eliminisalo bi jedan od najtežih elemenata važeće metodologije. Priznavanje PPA struktura sa posrednicima bolje bi odražavalo regionalnu trgovinu električnom energijom. Prilagođavanje zahteva za nominacije spajanju tržišta moglo bi da uskladi CBAM sa savremenim prekograničnim tržištima električne energije.
Međutim, reforma ne uklanja osnovni zahtev za sledljivošću.
Premijum će se sve više vezivati za električnu energiju za koju izvoznik i uvoznik mogu da dokažu ne samo da je proizvedena iz obnovljivih izvora, već i gde je proizvedena, kada je proizvedena, kroz koji ugovorni lanac je isporučena, koji ju je EU deklarant preuzeo i koji je akreditovani verifikator prihvatio prateće dokaze.
Za sektor obnovljivih izvora u Srbiji prekogranična trgovina i dalje predstavlja uobičajenu poslovnu aktivnost.
Nova konkurentska dimenzija jeste dokumentacija koja putuje zajedno sa svakim MWh.
