Evropska komisija je 6. novembra izdala carinske smernice koje pojašnjavaju upotrebu nominovanih količina električne energije u carinskim deklaracijama kada je prenosni kapacitet izričito dodeljen. Za srpske vetroelektrane i solarne elektrane koje izvoze u EU, kvalitet evidencije isporuke i identifikacija uvoznika mogu postati rizik za prihod, iako smernice ne menjaju metodologiju obračuna emisija uvezene struje.
Smernice ističu značaj čuvanja prateće dokumentacije i utvrđivanja ko je uvoznik u EU. Za banke koje finansiraju projekte ključno je da li elektrana može da ostvari cenu predviđenu finansijskim modelom, naročito kada cena iz ugovora o otkupu električne energije zavisi od toga da kupac može da koristi proverene podatke o stvarnim emisijama.
Projekat može imati povoljan vetroenergetski ili solarni resurs, operativno priključenje na mrežu i potpisan ugovor o otkupu električne energije (PPA), a ipak ostati izložen neizvesnosti oko CBAM tretmana isporuke kupcu u EU. Ako transakcija ne ispuni uslove za korišćenje stvarnih emisija, uvoznik može morati da primeni srpski podrazumevani faktor od 1,041 tCO2/MWh.
Kombinovanje tog faktora sa cenom CBAM sertifikata od 82,32 eura po toni u trećem kvartalu 2026. daje indikativni neprilagođeni iznos ugljenika od 85,70 eura/MWh. Taj iznos nije fiksna naknada za svaki izvoz obnovljive struje iz Srbije, već pokazuje moguću razliku između transakcije koja ispunjava uslove za tretman sa niskim emisijama i obračuna po podrazumevanom faktoru.
Ugovor određuje ko snosi finansijsku razliku. Kupac u EU može biti odgovoran za CBAM usklađenost, dok srpski proizvođač može ostvariti nižu cenu električne energije, suočiti se sa osporavanjem ugovorene garancije ili sa smanjenom tražnjom ako ne može da potkrepi očekivani tretman.
Ugovori i evidencija isporuke
Banke treba da razlikuju standardni ugovor o otkupu od PPA čija cena uključuje očekivanu CBAM prednost. U takvom ugovoru potrebne su jasne odredbe o pristupu podacima, merenju, evidenciji nominacija, saradnji sa verifikatorom i odgovornosti ako dokumentacija nedostaje ili je zahtev odbijen.
Tehnička provera treba da utvrdi mogu li obračunska brojila i SCADA sistemi da obezbede potpune satne zapise i da li se proizvodnja može pripisati konkretnim ugovorenim količinama. Potrebno je proveriti i da li projekat može da pribavi relevantne prekogranične nominacije od strana koje njima upravljaju.
Pravna i komercijalna provera treba da utvrdi ko je nosilac prenosnog kapaciteta, koja strana podnosi nominacije i ko je ovlašćeni CBAM deklarant u EU. Banke treba da provere i da li PPA ostaje finansijski održiv ako se posrednik promeni ili kupac više ne može da koristi stvarne emisije.
Provera prihoda i finansiranja
Procena treba da uključi nepovoljniji scenario sa nižom izvoznom cenom ili alternativnim plasmanom na domaćem tržištu, bez pretpostavke da će projekat ostvariti punu CBAM premiju. Cene ugljenika, troškove prenosa, izloženost balansiranju i dostupnost uvoznih aranžmana koji ispunjavaju uslove treba testirati zajedno.
Ovo pitanje ne odnosi se na svaki projekat obnovljive energije u Srbiji. Domaća prodaja i izvozni aranžmani koji se ne oslanjaju na CBAM tretman specifičan za elektranu nose drugačije rizike, dok je dodatna provera naročito važna kada prihodi povezani sa EU podržavaju otplatu duga ili višu procenu vrednosti projekta.
Za projekte koji zavise od prihoda iz EU, CBAM spremnost postaje deo provere prihoda, a ne odvojena provera ekoloških sertifikata. Banke zato treba da procene i pouzdanost ugovornog i podatkovnog lanca koji povezuje proizvodnju sa kupcem u EU.
