Cene električne energije za isporuku 9. novembra porasle su na neke od najviših nivoa u 2026. godini širom jugoistočne Evrope, a u Srbiji su dostigle 352,52 €/MWh. Za kompanije i snabdevače, rast cena u više povezanih tržišta istovremeno može da poskupi nabavku nedostajuće struje i smanji izbor jeftinijih prekograničnih izvora.
Rezultati aukcija za dan unapred, utvrđeni 8. novembra za isporuku u ponedeljak, pokazuju da je cena na srpskoj berzi SEEPEX porasla 42,8%. U Crnoj Gori je dostigla 345,62 €/MWh, što je 30,8% više nego za isporuku u nedelju, dok je u Albaniji iznosila 377,35 €/MWh, uz rast od 27,6%.
Rumunska prosečna cena za dan unapred dostigla je 388,23 €/MWh, što je povećanje od 54,7%. Prosečne cene bile su 373,20 €/MWh u Mađarskoj, 371,50 €/MWh u Bugarskoj, 370,97 €/MWh u Hrvatskoj i 368,49 €/MWh u Sloveniji. U Grčkoj je cena iznosila 349,98 €/MWh, odnosno 67,6% više nego za prethodni dan isporuke.
Objavljeni iznosi predstavljaju rezultate aukcija za dan unapred, a ne ostvarene cene tokom završenog trgovačkog dana. Istovremeni rast u više tržišta ukazuje na pooštravanje očekivanog odnosa ponude i potražnje u regionu, ali dostupni podaci ne utvrđuju doprinos pojedinačnih ispada proizvodnje, obnovljivih izvora, hidroloških uslova, prenosnih ograničenja ili obrazaca potrošnje.
Prelazak sa niže vikend-potrošnje na uobičajenu industrijsku i komercijalnu potražnju tokom radne nedelje takođe je bio jedan od faktora rasta. Nagla promena cena ukazuje na izloženost regionalnih tržišta promenama raspoložive proizvodnje i prekogranične ponude; da li je reč o kratkotrajnom pomeranju ili trajnijem trendu zavisiće od narednih kretanja proizvodnje, potražnje i trgovine.
Troškovi nabavke za energetiku i industriju
Elektroprivreda Srbije (EPS), državna elektroprivredna kompanija Srbije, može da se suoči sa višim troškovima zamenske električne energije kada domaća proizvodnja nije dovoljna za pokriće ugovorenih količina. Stvarni finansijski efekat zavisi od raspoložive proizvodnje, postojećih aranžmana za uvoz, pozicija zaštite od cenovnog rizika i količine struje koju EPS kupuje po važećim veleprodajnim cenama.
Industrijski kupci sa ugovorima koji uključuju cene vezane za tržište ili klauzule kojima se troškovi balansiranja i nabavke prenose na potrošače posebno su izloženi. Ako se visoke veleprodajne cene zadrže duže od pojedinačnih trgovačkih sesija, energetski intenzivna proizvodnja čelika, metala, hemikalija i drugih teških industrija može imati više granične troškove proizvodnje.
U Crnoj Gori, državna Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) oslanja se na domaću hidroelektričnu, termoelektričnu i obnovljivu proizvodnju, uz uvoz kada proizvodnja i potrošnja nisu usklađene. Cena od 345,62 €/MWh pokazuje mogući trošak marginalne nabavke u periodu regionalnog zatezanja ponude, ali stvarni uticaj na EPCG zavisi od njenog proizvodnog položaja, ugovornih obaveza i raspoloživih uvoznih kapaciteta.
Hidrološki uslovi i raspoloživost domaćih elektrana važni su za to da li je EPCG u periodima visokih cena neto kupac ili prodavac električne energije. U Srbiji i Crnoj Gori, duže razdoblje visokih veleprodajnih cena moglo bi da poveća potrebe komunalnih elektroenergetskih kompanija za obrtnim kapitalom, naročito ako nabavku struje plaćaju pre naplate prihoda od regulisanih ili ugovornih kupaca.
Cene iznad 368 €/MWh u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji ograničavaju mogućnost da se za istu isporuku pronađe znatno jeftinija zamenska električna energija na tim susednim tržištima. To je važno za trgovce i snabdevače koji prekograničnim transakcijama pokrivaju kratkoročne manjkove u portfelju.
Mađarska je bila približno 20,68 €/MWh skuplja od Srbije, a Rumunija 35,71 €/MWh. Sama razlika u prosečnim dnevnim cenama ne pokazuje isplativost prekogranične transakcije: ona zavisi i od raspoloživog prenosnog kapaciteta, troškova zagušenja, naknada za trgovanje i razlika u cenama po pojedinačnim satima.
Likvidnost, zaštita od rizika i fleksibilnost
Kada se cene istovremeno povećavaju u povezanim sistemima, strategije nabavke zasnovane pretežno na pristupu susednim tržištima pružaju manju zaštitu. Takvo kretanje povećava važnost ugovaranja buduće isporuke pre rasta potražnje, posebno za snabdevače sa ugovorima po fiksnim cenama, kojima razlika između ugovorene prodajne cene i troška nepokrivene nabavke može smanjiti prihod.
Brze promene veleprodajnih cena mogu povećati potrebe trgovaca za likvidnošću i kolateralom, naročito kada se pozicije obračunavaju na organizovanim tržištima ili podležu zahtevima za dodatnim obezbeđenjem. Kompanije bez dovoljno likvidnosti mogu imati veći pritisak na finansiranje kratkoročnih pomeranja cena i kada su njihove trgovačke pozicije komercijalno održive na duži rok.
Za velike industrijske potrošače, mogućnosti upravljanja rizikom uključuju terminske ugovore, fleksibilnije rasporede potrošnje, sopstvenu proizvodnju i usluge upravljanja potražnjom. Postrojenja koja mogu da pomere energetski intenzivne procese iz skupih sati mogu smanjiti efektivni trošak nabavke, u zavisnosti od satnog profila cena, proizvodnih zahteva i troškova prekida ili odlaganja rada.
Visoke cene mogu povećati potencijalne prihode baterijskih skladišta, reverzibilnih hidroelektrana i drugih fleksibilnih proizvodnih kapaciteta. Međutim, isplativost zavisi od razlike između cena u satima punjenja i pražnjenja, a ne samo od visokog proseka; za procenu ulaganja potrebna je analiza prihoda po satima, pa sam rast cena nije dovoljan dokaz za investicionu odluku.
Raspoloživost proizvodnje i naredne aukcije
Rumunski nuklearni operator Nuclearelectrica potvrdio je da je blok 1 nuklearne elektrane Cernavodă ponovo sinhronizovan 6. novembra, nakon prekida povezanog sa niskim vodostajem Dunava. Taj podatak je relevantan za regionalnu raspoloživost proizvodnje, ali ne utvrđuje direktnu uzročno-posledičnu vezu između statusa bloka i cena za isporuku 9. novembra.
Naredne trgovačke sesije pokazaće da li će cene ostati visoke dok se potražnja tokom radne nedelje normalizuje. Tržišni učesnici pratiće uvoz u Srbiju i Crnu Goru, raspoloživost proizvodnje u Rumuniji i Bugarskoj, korišćenje prekograničnih kapaciteta, proizvodnju iz obnovljivih izvora i razliku između cena za dan unapred i unutar dana.
Kretanje cena važno je za procene industrijskih projekata, portfelja obnovljivih izvora, kreditne sposobnosti elektroprivrednih kompanija i ulaganja u skladištenje energije. Za industrijske potrošače ostaje ključno da li će troškove nabavke moći da kontrolišu ugovornom zaštitom, fleksibilnijom proizvodnjom i predvidljivijim aranžmanima snabdevanja, dok će razvoj cena zavisiti od daljih promena proizvodnje, potražnje i trgovine.
