Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) zatražilo je od hrvatske vlade da poveća cenu priznatu za naknadu dobavljačima električne energije sa 160 na 210 €/MWh, navodeći da rast troškova nabavke pritiska nezavisne trgovce. Predlog je iznet u analizi objavljenoj 6. novembra 2026, a vlada ga nije odobrila.
Tražena izmena odnosi se na obračun kompenzacije za dobavljače koji snabdevaju zaštićene kupce, a ne na opštu gornju granicu veleprodajne trgovine ili cenu koju plaćaju svi potrošači. Privremene mere stabilizacije cena električne energije trebalo bi da isteknu 31. marta 2027.
Obračun naknade i kretanje cena
Prema uredbi koju je vlada usvojila u septembru, određene grupe domaćinstava i drugi kvalifikovani kupci plaćaju regulisane cene električne energije. Dobavljači mogu da traže naknadu za razliku između tih cena i ugovorenih nabavnih cena, ali se za obračun priznaje najviše 160 €/MWh čak i kada je ugovorena cena viša.
HUP je u analizi naveo da je prosečna veleprodajna cena električne energije na tržištu CROPEX iznosila 111,77 €/MWh u prvoj polovini 2026. i 172,80 €/MWh u septembru. Za period od 1. do 29. oktobra udruženje je navelo približno 223 €/MWh, dok su dnevne cene pred kraj oktobra premašile 315 €/MWh.
Povećanje bi podiglo priznati prag troška za 50 €/MWh, odnosno 31,25 odsto. To ne znači da bi svaki zahtev za naknadu automatski porastao za 50 €/MWh: isplate zavise od ugovora, količina isporučenih kvalifikovanim kupcima i pravila za procenu zahteva. Prosečne spot cene ne predstavljaju stvarne troškove nabavke svakog trgovca, naročito ako je deo nabavke unapred zaštićen terminskim ugovorima.
Likvidnost i javni troškovi
Dobavljači koji snabdevaju zaštićene kupce mogu unapred da finansiraju kupovinu električne energije i kolaterale za trgovanje, pre nego što dobiju nadoknadu priznatih troškova. Hrvatski energetski regulator HERA mora da odluči o potpunim zahtevima za naknadu u roku od 30 dana, nakon čega odluku sprovodi ministarstvo privrede. Vremenski razmak između troškova i povraćaja može da utiče na likvidnost dobavljača.
HUP je upozorio da volatilnost veleprodajnog tržišta i rast troškova nabavke ugrožavaju konkurenciju među nezavisnim trgovcima. Dobavljači sa manjim proizvodnim portfeljima mogu biti izloženiji troškovima nabavke i finansiranja nego vertikalno integrisani konkurenti. Viši prag naknade mogao bi da ublaži pritisak i pomogne da se očuva izbor dobavljača za preduzeća, ali bi veći deo troškova regulisanih maloprodajnih cena pao na javne finansije.
Za trgovce i kreditore ostaje pitanje koliki deo prihoda dobavljači mogu da povrate kroz državnu podršku i koliko dugo će mere važiti. Kompanije koje pregovaraju o ugovorima sa trajanjem posle marta 2027. moraju da uzmu u obzir mogućnost da mehanizam istekne, bude izmenjen ili zamenjen. Sledeća odluka vlade odnosiće se na izmenu formule, izvor finansiranja, uslove za ostvarivanje prava i rokove eventualnog produženja mera.
