Hrvatska je u prvoj polovini 2026. imala oko 220 sati negativnih cena električne energije, dok rast proizvodnje iz obnovljivih izvora povećava komercijalni značaj baterija. AdriaFlex traži partnere za samostalne projekte baterijskog skladištenja u zemlji.
Portfolio kompanije obuhvata 170 MW projekata na tri lokacije, uz dodatni projekat baterijskog skladištenja u ranoj fazi razvoja, snage oko 200 MW. AdriaFlex cilja da projekti dostignu status spremnosti za gradnju u četvrtom kvartalu 2028.
Vetar i solarna energija čine 44 odsto instaliranih kapaciteta Hrvatske. Negativne cene ukazuju na to da proizvodnja stiže brže nego što elektroenergetski sistem može da je prebaci u drugo vreme ili apsorbuje.
Poseban projekat kompanije wpd obuhvata obnovu vetroparka Trtar Krtolin i dodavanje baterije. Postrojenje trenutno ima 11,2 MW, a planirana obnova podrazumeva povećanje snage na najviše 30 MW uz manje turbina većih dimenzija.
Prema planu, godišnja proizvodnja vetroparka porasla bi sa oko 30 GWh na približno 55 GWh, uz bateriju snage 10 MW. Kombinacija proizvodnje vetra i skladištenja trebalo bi da promeni projekat iz postrojenja usmerenog samo na proizvodnju u hibridnu imovinu koja uzima u obzir i tržišnu vrednost električne energije.
Hrvatska je rani primer u jugoistočnoj Evropi u kojem se ekonomika skladištenja pomera od oslanjanja na podršku kroz javne politike ka tržišnoj optimizaciji. Za investitore je važno koliko brzo baterije mogu da ostvare prihode od razlika u cenama na unutardnevnom tržištu, punjenja tokom negativnih cena, balansiranja i upravljanja zagušenjima, pre nego što konkurencija smanji prinose.
Očekuje se da će prihodi sve više zavisiti od kombinovanja arbitraže, balansiranja i usluga mreži, umesto oslanjanja na jedan ugovoreni izvor prihoda.
