Srbija ulazi u najveći investicioni ciklus u energetici u poslednjih nekoliko decenija, ali se finansijska logika izgradnje novih kapaciteta menja pod uticajem troškova ugljenika, negativnih veleprodajnih cena električne energije i ograničenja u elektroenergetskoj mreži.
Vlada planira približno 14,4 milijarde evra ulaganja u energetiku između 2028. i 2035. godine. Oko 6,5 milijardi evra bilo bi usmereno u proizvodne kapacitete, 2,4 milijarde evra u prenosnu i distributivnu mrežu, 1,2 milijarde evra u gasne interkonekcije, a dodatnih 1,2 milijarde evra u naftovode.
Najnapredniji projekti iz obnovljivih izvora već pokazuju sve veći značaj stranog kapitala. Kompanija SANY Renewable Energy započela je izgradnju vetroparka Alibunar A i B ukupne snage 168 MW, uz ulaganje od približno 240 miliona evra. Projekti će obuhvatiti 40 vetroturbina i očekuje se da će godišnje proizvoditi oko 480 GWh električne energije. Oko 70% kapaciteta obezbedilo je podršku kroz tržišnu premiju na aukciji za obnovljive izvore energije.
Program kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables obuhvatiće izgradnju 1,2 GWp solarnih kapaciteta, 1 GW priključne snage i baterijskog sistema od 200 MW/400 MWh, nakon čega će kapaciteti biti preneti na EPS. Južnokorejska agencija K-Sure obezbeđuje približno 900 miliona evra izvoznog finansiranja. Očekivana godišnja proizvodnja iznosi oko 1,5 TWh.
U Nišu, EPS i azerbejdžanska kompanija SOCAR pregovaraju o zajedničkom ulaganju u gasnu elektranu čiji je završetak planiran do 2030. godine. Projekat bi kompaniji SOCAR omogućio da se pozicionira izvan tradicionalne trgovine energentima i uđe u proizvodnju električne energije u Srbiji.
Ove investicije suočavaju se sa promenjenom tržišnom ekonomikom. SEEPEX je 7. juna zabeležio cenu od minus 45,50 evra/MWh, uz devet uzastopnih sati sa negativnim cenama. Procenjena otkupna cena solarne energije pala je na svega 1,70 evra/MWh, u poređenju sa dnevnim prosekom bazne energije od 52,20 evra/MWh. Indikativni rasponi za arbitražu dostigli su 163,60 evra/MWh za baterije sa dva sata skladištenja i 151,50 evra/MWh za četvoročasovne sisteme, što pokazuje istovremenu potrebu za skladištenjem energije i volatilnost tržišnih prihoda.
CBAM stvara dodatni pritisak na ugljem intenzivnu proizvodnju kompanije EPS. Menadžment procenjuje da bi ograničenja izvoza električne energije u EU mogla da dovedu do gubitka prihoda od približno 150 miliona evra, dok bi domaća naknada za emisije ugljenika od 4 evra po toni mogla da košta EPS oko 100 miliona evra, na osnovu emisija od 25 miliona tona. Domaća naknada i dalje je znatno niža od cene u okviru EU ETS-a, čime je ograničen nivo zaštite koji može da pruži od obaveza po osnovu CBAM-a.
Investicioni program dovoljno je veliki da transformiše proizvodni portfelj Srbije. Međutim, njegov finansijski rezultat zavisiće od završetka prenosne infrastrukture, razvoja skladištenja energije, otkupnih cena energije iz vetra i sunca, izloženosti troškovima ugljenika i sposobnosti EPS-a da sprovede operativno restrukturiranje bez ugrožavanja realizacije ključnih projekata.
