Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedZapadni Balkan: Javna...

Zapadni Balkan: Javna ulaganja i međunarodna finansijska podrška omogućavaju energetsku tranziciju

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Energetska tranzicija u zemljama Zapadnog Balkana zahteva regionalnu saradnju, veća javna ulaganja, pouzdan zakonodavni okvir i znatnu finansijsku pomoć međunarodnih partnera, navodi u analizi istraživačica na Univerzitetu u Regenzburgu Barbara Frej.

Nedostatak energije i visoki troškovi električne energije glavni su problemi u regionu, sa značajnim političkim implikacijama, ocenila je Frej, ukazujući da oslanjanje na ugalj nije u skladu s pravnim tekovinama EU niti Pariskim sporazumom, što može dovesti do usporavanja pregovora o pristupanju EU.

Zemlje Zapadnog Balkana, osim Albanije, većinu energije proizvode iz lignita, koji doprinosi najvećem stepenu zagađenja vazduha u Evropi.

Kosovo se najviše oslanja na ugalj za proizvodnju električne energije (95 odsto), a zatim slede Srbija (67), Bosna i Hercegovina (65), Severna Makedonija (51) i Crna Gora (41), dok Albanija ne koristi ugalj već hidroenergiju.

Prelazak na obnovljive izvore energije nailazi na mnoge zakonodavne i političke prepreke, navodi se u dokumentu i ističe da je “imperativ da se trenutni energetski sistemi transformišu”.

U analizi se, između ostalog, ukazuje da bi povećanje energetske efikasnosti pomoglo da se ubrza prelazak na zelenu energiju, ali da je u velikoj meri nedovoljno razvijeno, dok je regionalna integracija, koja bi donela ogromne koristi, opterećena stalnim političkim razlikama.

“Kako bi se olakšale investicije privatnog sektora i efikasno, isplativo snabdevanje energijom, ova promena će zahtevati regionalnu saradnju u proizvodnji, prenosu i snabdevanju energijom kao i brzo i odlučno prihvatanje obnovljivih izvora energije”, ističe se u analizi koja je objavljena na sajtu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

Zemlje Zapadnog Balkana u cilju većeg korišćenja obnovljivih izvora treba da povećaju javnu potrošnju i obezbede pouzdan regulatorni okvir koji bi privukao strane investicije u sektor OIE.

Od izuzetne je važnosti da države modernizuju i prošire energetsku infrastrukturu koja bi mogla da primi novu energiju proizvedenu iz OIE u budućnosti, kao i da sprovode neke manje skupe mere, kao što su povećanje energetske efikasnosti u zgradama i organizovanje obuka o energetskim pitanjima za privatne i javne aktere.

Evropska unija i drugi međunarodni partneri bi takođe trebalo da prilagode svoj pristup regionu, pružajući mnogo veću finansijsku podršku i pomažući da se unaprede energetske politike zasnovane na lokalnim potrebama.

“Veća finansijska podrška je neophodna pošto zemlje Zapadnog Balkana jednostavno nemaju finansijska sredstva potrebna za unapređenje pravedne energetske tranzicije. Obim ove finansijske podrške bi idealno bio na istom nivou kao i sredstva koja zemlje članice EU dobijaju iz budžeta EU”, ocenjuje Frej.

Uprkos potencijalnim ekonomskim, političkim i zdravstvenim prednostima transformacije svog energetskog sektora, zemlje Zapadnog Balkana su, prema njenim rečima, postigle mali napredak u sprovođenju Zelene agende, pošto su i dalje uglavnom “zarobljene” fosilnim gorivima, koja igraju dominantnu ulogu u proizvodnji energije.

“Ovo ukazuje na to da regionu nedostaju kapaciteti za implementaciju iz različitih razloga, koji se mogu svrstati u tri grupe: hronična nedovoljna ulaganja, uporno loše upravljanje i geopolitička zarobljenost“, ukazuje se u analizi.

Autorka ipak smatra da su neki koraci preduzeti i da treba priznati određeni napredak, navodeći kao primere stalni rast udela OIE, usvajanje novih energetskih zakona koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU, kao i veću svest javnosti o prednostima zelene energije, prenosi Beta.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Niska rudna renta neće doneti norveški standard

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!