Ugalj i lignit imali su znatno veću ulogu u proizvodnji električne energije u Jugoistočnoj Evropi tokom 24. nedelje, iako su cene električne energije na tržištu za naredni dan (day-ahead tržište) pale u većini zemalja regiona. Ova naizgled kontradiktorna situacija objašnjava se istovremenim rastom proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i padom proizvodnje iz hidroelektrana.
Regionalna proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 300,2 GWh, odnosno 7,5%, na ukupno 3,70 TWh. Najveći pad zabeležila je Turska, sa smanjenjem od 229 GWh, dok je proizvodnja u Bugarskoj pala za 42,9 GWh, u Grčkoj za 17,3 GWh, u Srbiji za 4,2 GWh, u Rumuniji za 2,4 GWh, a u Italiji za 2,2 GWh. Slabija hidrologija uklonila je važan izvor fleksibilne i niskotroškovne proizvodnje, upravo u trenutku kada je letnja potrošnja počela da raste.
Nastali proizvodni jaz popunile su termoelektrane. Ukupna termo proizvodnja povećana je za 362,6 GWh, odnosno 8,7%, dostigavši 4,52 TWh. Rast je u potpunosti rezultat veće proizvodnje iz uglja i lignita, koja je skočila za čak 420,6 GWh, odnosno 24,4%, na 2,14 TWh. Istovremeno, proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena je za 58,0 GWh, odnosno 2,4%, na 2,38 TWh.
Najveći rast proizvodnje iz uglja zabeležila je Turska, sa dodatnih 260,6 GWh, zatim Italija sa 81,2 GWh i Srbija sa 66,0 GWh. Povećanje su zabeležile i Bugarska i Rumunija. Zbog toga je regionalna kriva angažovanja proizvodnih kapaciteta postala značajno više oslonjena na ugalj, iako su veća proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana istovremeno doprinosile nižim tržišnim cenama.
Ovaj trend je posebno važan za industrijske kupce električne energije, naročito za kompanije koje su izložene zahtevima vezanim za obračun emisija ugljen-dioksida, izveštavanje o emisijama u lancima snabdevanja i regulatorne obaveze povezane sa dekarbonizacijom. Niža spot cena električne energije ne znači automatski i čistiju električnu energiju. Tokom 24. nedelje, niže cene u pojedinim tržištima bile su praćene većom proizvodnjom iz uglja i lignita upravo zbog pada hidroproizvodnje.
Struktura proizvodnog miksa tokom ove nedelje ukazuje na složeniji letnji period koji predstoji. Obnovljivi izvori energije će sve više ograničavati rast cena tokom dnevnih sati, ali će promenljivost hidroloških uslova određivati koliko će termoelektrane ostati neophodne tokom vršnih opterećenja i večernjih časova. Ugalj i lignit nisu nestali iz procesa formiranja cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi – oni i dalje ostaju blizu balansne margine sistema i brzo se vraćaju u ključnu ulogu kada proizvodnja iz hidroelektrana podbaci.
