Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedSrbija: Da li...

Srbija: Da li je odabran dobar partner za RHE Bistrica

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Pomalo u senci posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu ostala je informacija da je Vlada Japana formalizovala odluku o učešću Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) u jednom od ključnih energetskih projekata u Srbiji – izgradnji reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica.

Do pre samo nekoliko dana, a uprkos završenoj Studiji o izvodljivosti, nije bilo zvaničnih informacija da je neko od potencijalnih investitora stao iza projekta čija se vrednost neformalno procenjuje na oko 1,2 milijarde evra. Odlukom JICA počelo je „zatvaranje“ finansijskog okvira za izgradnju prve reverzibilne hidroelektrane koja će se u našoj zemlji graditi posle 30 godina.

Kada je reč o uključivanju japanskih partnera, stručnjaci za energetiku se slažu da su oni „prirodan izbor“.

„Japanska Toshiba isporučila je opremu za postojeću RHE Bajina Bašta. Sa tom opremom imamo višedecenijska pozitivna iskustva, pa su Japan i JICA koja treba da obezbedi finansiranje, kao i Toshiba koja je jedna od vodećih kompanija u oblasti proizvodnje hidro-turbina i generatora, prirodan i dobar izbor“, ocenio je u izjavi za Biznis.rs Željko Marković, direktor Scitech-a i nekadašnji direktor EPS Snabdevanja.

Još nije potvrđeno da će Toshiba učestvovati u projektu RHE Bistrica. Međutim, da su japanske kompanije „sa tehnološke strane najbolji partneri“ poručuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, koji sa ponosom nosi dedin Seiko sat sa posvetom tadašnjeg prvog čoveka Toshibe, uspomenu na učešće u izgradnji RHE Bajina Bašta.

Naši sagovornici ne dovode u pitanje ocenu Ministarstva energetike da je RHE Bistrica ključni projekat za naš energetski sektor.

Reverzibilne hiroelektrane omogućuju proizvodnju i skladištenje električne energije, i zbog takvih karakteristika utiču na povećanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema, čime se omogućuje veće učešće varijabilnih obnovljivih izvora energije (OIE), odnosno solarnih i vetro elektrana. Stoga se za RHE Bistrica svakako može reći da je ključni projekat koji će omogućiti veću integraciju varijabilnih OIE“, rekao nam je Marković.

Zdravković ističe i ogroman značaj buduće RHE ne samo za poboljšanje portfolija Elektroprivrede Srbije (EPS), već i za ostvarivanje većih i sigurnijih prihoda od trgovine električnom energijom.

Upravo zbog mogućnosti da skladište električnu energiju kada je ima ‘u višku’ i proizvode kada postoji tražnja, RHE su najvrednija investicija, koja ‘zarađuje’ novac.Vrednost električne energije na evropskom i svetskom tržištu u toku dana može da varira toliko da, primera radi, cena u 14 časova bude i do stotinu puta viša nego u dva ujutru, pošto tražnja i dostupnost energije diktira cenu“, objašnjava Miloš Zdravković.

Podsetimo da tek treba da budu objavljeni detelji sporazuma sa JICA. U međuvremenu, poznato je da je ovogodišnjim budžetom ostavljena mogućnost da se država za realizaciju tog projekta tokom ove godine kod stranih vlada i fondova zaduži za 900 miliona evra.

Vrednost projekta RHE Bistrica ranije je procenjena na 835 miliona evra, mada treba imati u vidu da su to podaci sa kraja 2022. godine, dok je prošlog leta predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo da je cena izgradnje te hidroelektrane narasla na 1,2 milijarde evra. Krajem 2023. godine, ministarka energetike iznela je procenu da bi u RHE Bistrica i projekat izgradnje RHE Đerdap 3 trebalo da bude uloženo minimalno 2,5 milijarde evra.

Dubravka Đedović Handanović je, inače, u utorak 7. maja, prilikom razgovora sa glavnim predstavnikom kancelarije JICA na Balkanu Masahirom Uekijem, navela da je planirani kapacitet RHE Bistrica 628 megavata i najavila da će do kraja godine biti završena priprema tehničke dokumentacije, kako bi u 2025. počelo izvođenje pripremnih radova, prenosi biznis.rs.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija dobija i gasnu vezu sa Rumunijom

Memorandum o razumevanju o izgradnji gasne interekonekcije Srbija-Rumunija je u postupku usvajanja na Vladi Srbije i uskoro će biti potpisan, saopšteno je nakon sastanka ministarke rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ambasadorke Rumunije Silvije Davidoju. Vrednost investicije deonice od...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...

Region JIE: Srpska je spremna na razgovor sa Crnom Gorom o hidropotencijalu Bilećkog jezera

Izražavam potpunu spremnost na razgovor i dogovor kada su u pitanju akumulacije Bilećkog jezera, saopštio je ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić odgovarajući na poziv ministra energetike i rudarstva Crne Gore Saše Mujoviću od 27. marta ove...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!