Grčka ubrzava svoju energetsku tranziciju transformišući bivše regione eksploatacije lignita u velike centre obnovljive energije. Kroz zajedničko preduzeće Meton Energy, u vlasništvu kompanije RWE sa 51% udela i kompanije PPC sa 49% udela, ove dve kompanije pustile su u rad 930 MWp solarnih kapaciteta u severnoj Grčkoj. Izgrađeni na prostoru nekadašnjeg površinskog rudnika lignita Amindeo, projekti bi trebalo da proizvode dovoljno čiste električne energije za snabdevanje više od 400.000 domaćinstava godišnje, čime predstavljaju jedan od najvećih projekata obnovljive energije u regionu.
Ova inicijativa predstavlja mnogo više od prelaska na obnovljive izvore energije — ona je i model industrijske i regionalne transformacije. Bivši rudarski regioni često raspolažu postojećom elektroenergetskom infrastrukturom, kvalifikovanom radnom snagom iz energetskog sektora, razvijenim transportnim vezama i snažnom političkom podrškom za ekonomsku tranziciju. Prenamenom prostora nekadašnjih rudnika lignita za proizvodnju solarne energije, Grčka zadržava energetsku ulogu ovih regiona, ali menja tehnološku osnovu proizvodnje, stvarajući otporniji i dugoročniji model energetske tranzicije.
Ovu strategiju dodatno podržava izgradnja novih 567 MWp solarnih kapaciteta u regionu Centralne Makedonije, koje razvijaju kompanije RWE i PPC. Istovremeno, cilj kompanije PPC da do 2030. godine dostigne 19 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora pokazuje transformaciju kompanije iz tradicionalne elektroprivrede zasnovane na uglju u vodećeg investitora u oblasti obnovljive energije. Ovaj veliki investicioni program trebalo bi da otvori mogućnosti širom energetskog lanca vrednosti, uključujući EPC izvođače, proizvođače opreme za elektroenergetsku mrežu, dobavljače baterijskih sistema za skladištenje energije i korporativne kupce električne energije iz obnovljivih izvora.
Kako se kapaciteti obnovljive energije budu dalje povećavali, integracija u tržište električne energije postaće sve važnija. Veći udeo solarne proizvodnje mogao bi da izvrši pritisak na pad cena električne energije tokom perioda najveće proizvodnje, čime će pitanja poput kanibalizacije cena postajati sve značajnija. Razvoj grčkog regulatornog okvira za periode nultih i negativnih cena električne energije pokazuje potrebu za prilagođavanjem tržišnih pravila paralelno sa rastom obnovljivih izvora. Dugoročni uspeh velikih solarnih projekata u bivšim lignitnim regionima zato neće zavisiti samo od izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, već i od kontinuiranih ulaganja u baterijsko skladištenje energije, modernizaciju elektroenergetske mreže i fleksibilan dizajn tržišta električne energije.
