Srbija će, kao i druge zemlje, koje se i dalje oslanjaju na ugalj, na kraju morati da izradi plan kako i da ga izbaci iz upotrebe. Neće to biti brzo i lako, ali za početak morate da napravite strategiju kako biste bar smanjili količinu koju sada koristite. Paralelno, treba uzeti u obzir i druga goriva koja manje zagađuju, a onda mnogo uložiti u obnovljive izvore energije i efikasnost”, rekao je za NIN Valter Bolc, energetski savetnik i bivši rukovodilac austrijskog državnog regulatornog tela za energente E-Control, na čijem je čelu bio punih 15 godina.
Srbija sada uvozi ugalj i iz Indonezije. Prošle godine smo uvezli oko 4,8 miliona tona, što je bilo 70 odsto više nego 2022. godine. Koliko su to opasne brojke, posebno u situaciji kada ceo svet govori o opasnostima globalnog zagrevanja i zelenoj energiji?
Ti podaci ne ulivaju mnogo optimizma iz ugla da se približavamo svetu koji u energetskoj tranziciji već pokazuje pozitivne rezultate. Naprotiv, pokazuje da se vraćamo unazad. Za pomak definitivno treba dosta godina i dobrih planova kako da iskoristitite potencijale. Mislim da Srbija ima dosta obnovljivih izvora. Imate planine, reke, šume… tako da da osnovna situacija nije tako loša. Ali da biste iskoristili potencijale, morate imati, i dobar plan i investicije. Takođe, Srbija bi trebalo malo da relaksira segment kontrole energije. Ako dozvolite privatnom sektoru da preuzme veću ulogu i povećate državne subvencije imaćete koristi.
U tom slučaju šta bi moralo da se dogodi sa EPS-om?
Verovatno bi bilo bolje podeliti sistem na dve ili tri kompanije. One će se međusobno takmičiti, a to bi moglo povećati efikasnost. Tada biste morali lagano, korak po korak, praviti plan kako da kontrolišete zagađenja koja dolaze od fosilnih goriva, zavisno od dela sistema. Ali, kada jednom stvorite konkurenciju, mislim da će sektor prilagoditi okolnostima i raditi kao i u svim drugim zemljama. To jeste nešto najbolnije za državne kompanije, ali je vama neophodno. Proces je spor ali postoji mnogo iskustva u drugim zemljama kako se to može uraditi.
U EPS su došli stručnjaci iz Norveške. Mogu li nam oni rešiti problem?
Iskustvo zemalja koje imaju dobru praksu uvek je dobro došlo ali svaka zemlja, pa i Srbija mora sama da reši svoj problem. Međunarodno iskustvo može biti vrlo korisno ali morate imati u vidu da niko neće u potpunosti rešiti vaš problem. Vi ste ga napravili, vi morate sami da ga rešite. Potrebno je doneti nacionalni politički konsenzus u smislu “u redu treba da uradimo to, biće bolno ali i mnoge zemlje su uspele, pa nismo ni mi toliko glupi da nećemo “. Do sada je 60 ili 70 zemalja to uradilo u poslednjih 20 godina, tako da se definitivno u tom smislu treba ugledati na tuđe iskustvo. Tehnički je prilično jednostavno kako to da uradite. Mislim da je izazov jedino u tome što se politički uticaj različitih kompanija u svakoj zemlji razlikuje, tako da morate imate nekoga da kaže “u redu, ovo je prava stvar”, ali i da imate snažnu lokalnu podršku da se obezbedi energija po razumnim cenama. To je ono što je potrebno kompanijama da prežive.
Kako je Austrija rešila probleme u domenu energetike?
Problem je rešen relativno brzo, ali je zemlja prošla kroz deo liberalizacije. Na kraju je sve funkcionisalo prilično dobro. Pozitivni rezultati su brzo bili očigledni. Cene su pale za krajnje kupce. Nove kompanije su rasle, iako smo na početku verovatno napravili neke greške tako što smo subvencionisali obnovljive izvore energije. Obnovljivi izvori sada su najjeftiniji oblik električne energije, tako da tu država samo treba da se uveri da mreže postoje i, da ako više nema potrebe za subvencionisanjem, smanji svoju ulogu.
Mnoge velike kompanije prešle su ozbiljan put u energetskoj tranziciji, mnoga domaćinstva u EU takođe. Koliko je ovaj put dug?
Da dug je, ali se vidi prilličan napredak. Mnoge velike kompanije su sada u potpunosti prešle na energetsku tranziciju i to rade i domaćinstva. Kupuju struju direktno od proizvođača iz obnovljivih izvora i po fiksnim cenama na 12 do 15 godina, čime se i štite od povećanja cene. Dobar primer je i to da u EU imamo oko 20 odsto novih električnih automobila registrovanih samo u 2023. Vidimo i veliki iskorak u pogledu padanja cene električnih automobila. Takođe troškovi proizvodnje obnovljive električne energije će pasti. Već sada je u mnogim delovima Evrope obnovljiva struja iz vetra najjeftiniji oblik za proizvodnju nove električne energije, prenosi Nin.
