Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Srbija započela pripreme za izgradnju naftovoda Srbija -Mađarska u pogledu izrade prostornog plana, strateške procene uticaja na životnu sredinu i neophodne tehničke dokumentacije i da je važno da aktivnosti oba partnera budu usklađene.
Ona je na sastanku sa mađarskim ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Peterom Sijartom predočila da je cilj da radovi počnu već naredne godine, kako bi naftovod, dužine 128 kilometara, bio završen do 2027. godine, preciziravši da je vrednost investicije procenjena na približno 150 miliona evra.
Kapacitet će iznositi približno pet miliona tona nafte godišnje, objasnila je ministarka i dodala da su obe strane saglasne da je neophodno delovati brzo i usaglašeno, saopšteno je posle sastanka.
Đedović Handanović je podsetila na to da dve države zajednički grade i Panonski koridor, čime će se udvostručiti kapaciteti za prenos električne energije između Srbije i Mađarske.
Investicija u Panonski koridor vredna je više od 100 miliona evra i cilj je da ga završimo u naredne četiri godine, navela je ona, uz napomenu da je plan da se Mađarska pridruži prvoj regionalnoj berzi električne energije, koju je Srbija osnovala sa Slovenijom, što bi trebalo da se realizuje u narednih nekoliko nedelja.
Sijarto je naveo da bezbednost snabdevanja ostaje prioritet za Mađarsku, i najavio da će se ta zemlja pridružiti regionalnoj berzi električne energije.
Tokom posete Budimpešti, ministarka rudarstva i energetike učestvovala je i na Balkanskom forumu, na kojem je govorila o planovima za razvoj energetskog sektora u narednom periodu.
Đedović Handanović je istakla da je strateški cilj Srbije energetska nezavisnost po najnižoj ceni za građane i privredu i da je zato fokusirana na tri stvari.
Prema njenim rečima, prva je sigurnost snabdevanja kroz izgradnju nove infrastrukture poput završene gasne interkonekcije sa Bugarskom, a u budućnosti sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.
Ministarka je naglasila da su to i postizanje veće energetske nezavisnosti izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, za šta su nam potrebni Bistrica i Đerdap 3, novi solarni kapaciteti od jednog gigavata i jačanje regionalne povezanosti, odnosno energetsko umrežavanje sa susednim zemljama, prenosi biznis.rs.
