Nuklearna elektrana Krško, snage 730 MW, smanjila je proizvodnju jer visoka temperatura vode i nizak vodostaj Save ograničavaju njene mogućnosti hlađenja, čime se uticaj letnjeg hidrološkog stresa u jugoistočnoj Evropi proširio i na elektroenergetske sisteme Slovenije i Hrvatske.
Elektrana je u početku smanjila snagu reaktora na približno 80 odsto kapaciteta, dok je operator upozorio da bi, ukoliko se hidrološki uslovi dodatno pogoršaju, mogla biti potrebna nova smanjenja proizvodnje.
Značaj Krškog daleko prevazilazi Sloveniju. Elektrana obezbeđuje približno 20 odsto potrošnje električne energije u Sloveniji i oko 16 odsto potrošnje u Hrvatskoj, što odražava zajedničko vlasništvo i dugogodišnju prekograničnu ulogu nuklearne elektrane.
Svako duže smanjenje proizvodnje zato istovremeno utiče na elektroenergetske bilanse dve zemlje.
Ekološka ograničenja imaju ključnu ulogu u odluci o smanjenju proizvodnje. Prosečna dnevna temperatura Save nakon mešanja sa rashladnom vodom mora da ostane ispod 28°C, dok se zasebna ograničenja primenjuju i na dozvoljeno povećanje temperature reke koje izaziva rad elektrane.
Tokom perioda visokih temperatura vazduha i niskog vodostaja, smanjuje se količina toplote koju reka može da apsorbuje, zbog čega elektrana mora da smanji proizvodnju čak i kada je sam reaktor tehnički raspoloživ za rad.
Ovo ograničenje postaje sve značajnije jer pokazuje da nuklearna proizvodnja, iako je u velikoj meri zaštićena od rizika povezanih sa cenama goriva i promenljivošću proizvodnje iz obnovljivih izvora, nije u potpunosti nezavisna od vremenskih uslova.
Nuklearne i termoelektrane koje koriste reke za hlađenje mogu se suočiti sa ograničenjima proizvodnje tokom ekstremnih vrućina i suša, naročito kada ekološki propisi strogo ograničavaju ispuštanje zagrejane vode.
Situacija u Krškom po tehničkom principu podseća na događaje u rumunskoj nuklearnoj elektrani Černavoda. Oba bloka Černavode, snage po 680 MW, bila su van pogona zbog izuzetno niskog vodostaja Dunava, koji je smanjio dostupnost rashladne vode.
Rumunija je na to odgovorila ponovnim stavljanjem u rad gotovo 300 MW termoenergetskih kapaciteta na ugalj u Rovinari.
Krško se nije suočilo sa potpunom obustavom rada, ali smanjenje proizvodnje na približno 80 odsto kapaciteta uklanja značajan blok proizvodnje sa niskim varijabilnim troškovima sa slovenačkog i hrvatskog tržišta.
Pri punoj snazi od 730 MW, smanjenje proizvodnje na oko 80 odsto znači da je privremeno nedostupna približno petina potencijalne proizvodnje elektrane. Tačan gubitak proizvodnje zavisi od trajanja ograničenja i režima rada elektrane.
Uticaj je posebno značajan tokom toplog vremena, jer visoke temperature istovremeno mogu da povećaju potrošnju električne energije za klimatizaciju i smanje mogućnost hlađenja termoelektrana i nuklearnih elektrana.
To stvara nepovoljnu kombinaciju na tržištu električne energije: potrošnja raste upravo u trenutku kada pojedini veliki konvencionalni proizvođači imaju manje mogućnosti da rade punom snagom.
Solarna proizvodnja može da nadomesti deo povećane dnevne potrošnje, ali večernji sati ostaju izazovniji nakon pada proizvodnje iz fotonaponskih elektrana. Slovenija i Hrvatska su u poslednje vreme beležile profile cena električne energije na tržištu dan unapred sa naglim rastom cena tokom večernjih sati, što dodatno naglašava vrednost dispečabilne proizvodnje u tim periodima.
Smanjeni doprinos Krškog zato može povećati oslanjanje na uvoz električne energije, hidroelektrane i druge termoenergetske kapacitete.
Finansijske posledice zavise od tržišnih cena i trajanja smanjenja proizvodnje. Nuklearne elektrane po pravilu imaju visoke fiksne troškove, ali relativno niske granične troškove proizvodnje, zbog čega električna energija koja nije proizvedena tokom perioda visokih cena može predstavljati ekonomski vredan gubitak proizvodnje.
U dostupnim informacijama nije objavljena procena izgubljenog prihoda niti trajanja trenutnog ograničenja proizvodnje.
Širi problem elektroenergetskog sistema je, međutim, strukturne prirode. Klimatski uslovi koji istovremeno mogu da smanje vodostaje reka i povećaju temperaturu vode predstavljaju izazov za operativne pretpostavke zasnovane na istorijskim hidrološkim obrascima.
To ne znači da je nuklearna proizvodnja nepouzdana, ali povećava značaj projektovanja rashladnih sistema, ekoloških ograničenja i planiranja rezervnih scenarija u okviru dugoročnog planiranja adekvatnosti proizvodnih kapaciteta.
Krško ostaje jedno od najvažnijih elektroenergetskih postrojenja koje dele dve zemlje jugoistočne Evrope. Sa kapacitetom od 730 MW, elektrana predstavlja oslonac i slovenačkog i hrvatskog elektroenergetskog sistema, dok stabilna nuklearna proizvodnja uobičajeno pomaže u smanjenju izloženosti promenljivom uvozu električne energije na veleprodajnom tržištu.
Trenutno smanjenje proizvodnje pokazuje da čak i ova niskougljenična bazna proizvodnja može postati osetljiva na vremenske uslove tokom ekstremnih letnjih perioda.
Širom Balkana, ista epizoda suše sada utiče na proizvodnju iz hidroelektrana, hlađenje nuklearnih elektrana, angažovanje termoelektrana, uvoz električne energije i transport naftnih derivata. Smanjena proizvodnja Krškog predstavlja još jedan podsetnik da energetska bezbednost regiona sve više zavisi ne samo od instalisanih kapaciteta, već i od fizičkih uslova koji omogućavaju tim kapacitetima da rade.
