Bugarska nuklearna elektrana Kozloduj smanjila je proizvodnju na petom bloku jer izuzetno nizak vodostaj Dunava ograničava dostupnost vode za hlađenje, iako regulatori navode da elektrana i dalje posluje u okviru bezbednosnih granica.
Nivo reke pao je na oko 20,64 metra prema baltičkom mernom sistemu, nakon dužeg perioda sušnih uslova širom Evrope.
Trenutno je pogođen samo peti blok.
Kozloduj primenjuje proceduru u fazama za slučaj niskog vodostaja. Pojačano praćenje počinje kada nivo padne ispod 21,5 metara, dok se oko 21 metra uvode dodatne rezerve i pripreme za kontrolisano smanjenje rada.
Smanjenje proizvodnje može postati neophodno na oko 20,5 metara ukoliko obalna crpna stanica ne bude mogla da obezbedi dovoljnu količinu vode.
Dalji pad prema 20,3 metra mogao bi zahtevati znatno veće smanjenje proizvodnje električne energije. Na oko 19,7 metara gotovo sve obalne pumpe bile bi isključene.
Neposredna posledica je zato smanjenje raspoložive proizvodnje, a ne problem sa bezbednošću rada elektrane.
Za regionalno tržište električne energije, međutim, ovaj slučaj ponovo ukazuje na izloženost termoelektrana i nuklearnih elektrana duž velikih reka sve promenljivijim hidrološkim uslovima. Dalji pad vodostaja Dunava mogao bi da ukloni dodatne stabilne proizvodne kapacitete iz sistema električne energije Jugoistočne Evrope koji je već osetljiv na vremenske uslove.
