Mađarska će do kraja 2026. godine odlučiti da li je planirano proširenje nuklearne elektrane Pakš II i dalje potrebno, čime se jedan od najvećih energetskih projekata u centralnoj Evropi ponovo našao pod preispitivanjem, u trenutku kada više od 8 GW solarnih kapaciteta menja strukturu proizvodnje električne energije u zemlji.
Ministar energetike Ištvan Kapitanji rekao je da vlada očekuje da završi reviziju do kraja godine.
Procena dolazi u trenutku kada Mađarska razmatra i produženje radnog veka postojećih reaktora Pakš I za još 20 godina, počev od 2032. godine.
Ova kombinacija otvara ključno pitanje za elektroenergetsko tržište.
Mađarska bi mogla da raspolaže većom količinom niskougljenične proizvodnje tokom dužeg perioda nego što se ranije pretpostavljalo, dok solarni kapaciteti već stvaraju veoma velike viškove električne energije tokom dana.
To može oslabiti ekonomsku opravdanost dodavanja novih nefleksibilnih baznih kapaciteta, osim ukoliko potražnja za električnom energijom, skladištenje i izvoz ne porastu dovoljno brzo da apsorbuju dodatnu proizvodnju.
Pakš II je dugo bio zamišljen kao projekat koji bi zamenio zastarele nuklearne blokove i očuvao snažnu ulogu domaće bazne proizvodnje u Mađarskoj.
Međutim, elektroenergetski sistem u koji bi projekat trebalo da bude uključen danas se značajno razlikuje od sistema za koji je prvobitno planiran.
Solarna energija sada dominira novim proizvodnim kapacitetima.
Tokom sunčanih perioda veleprodajne cene mogu naglo da padnu ili postanu negativne, dok se tržište nakon zalaska sunca može brzo suočiti sa manjkom ponude.
To stvara sistem kojem je sve više potrebna fleksibilnost, a ne dodatna godišnja količina električne energije.
Skladištenje menja računicu
Sama Mađarska priznaje da razvoj sistema za skladištenje energije i dalje zaostaje za rastom solarnih kapaciteta.
To je važno i za preispitivanje projekta Pakš II.
Veliki nuklearni reaktori obezbeđuju stabilnu proizvodnju, ali imaju ograničene mogućnosti da ekonomski odgovore na ekstremne promene cena tokom dana.
Baterije, reverzibilne hidroelektrane i fleksibilna proizvodnja odgovaraju na drugačiju potrebu, tako što omogućavaju premeštanje električne energije iz perioda niskih u periode visokih cena.
Ukoliko Pakš I bude radio duže, a kapaciteti za skladištenje nastave da rastu, Mađarska će imati više vremena da proceni koliko joj je dodatnih baznih kapaciteta zaista potrebno.
Odluka će imati i regionalne posledice.
Mađarska je jedan od najvažnijih uvoznika električne energije i trgovačkih centara u jugoistočnoj Evropi.
Veliki novi nuklearni kapacitet mogao bi da smanji dugoročnu zavisnost od uvoza i potencijalno poveća izvoz prema Srbiji, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji i Slovačkoj.
Odlaganje ili promena projekta Pakš II, s druge strane, zadržalo bi veći nivo regionalne potražnje za uvoznom električnom energijom.
Zbog toga je preispitivanje projekta važno i za proizvođače u susednim zemljama, a ne samo za Mađarsku.
Hidroelektrane i vetroelektrane u Srbiji, nuklearni i obnovljivi kapaciteti u Rumuniji, hidroelektrane u Hrvatskoj i regionalne gasne elektrane indirektno konkurišu za mađarsko tržište.
Odluka koja se očekuje do kraja godine neće rešiti sva pitanja povezana sa projektom Pakš II.
Ipak, jasno pokazuje da strategiju proizvodnje električne energije u Mađarskoj više ne oblikuje samo potreba za zamenom starih nuklearnih reaktora.
Više od 8 GW solarnih kapaciteta, duži rad Pakša I i sve veća potreba za skladištenjem primoravaju vladu da ponovo razmotri koju vrstu proizvodnih kapaciteta će elektroenergetski sistem vrednovati tokom naredne dve decenije.
