Severna Makedonija priprema objedinjeno ulaganje od oko 119 miliona evra u baterijsko skladištenje energije i digitalizaciju elektroenergetske mreže, što pokazuje da se energetska tranzicija zemlje pomera sa zamene proizvodnje iz uglja ka izgradnji fleksibilnosti neophodne za funkcionisanje sistema bez uglja.
Veći deo paketa predstavlja planirana samostalna baterija kapaciteta 100 MW/400 MWh u Bitolju, čija se ukupna vrednost projekta procenjuje na oko 98 miliona evra.
Paket takođe obuhvata SCADA, sisteme za trgovinu električnom energijom, planiranje proizvodnje i sajber bezbednost.
Evropska banka za obnovu i razvoj razmatra kreditiranje projekta u iznosu do 33,1 milion evra.
Odvojeni program vredan 21 milion evra za operatora prenosnog sistema MEPSO obuhvatio bi uvođenje nove centralne SCADA/EMS platforme, sistema sajber bezbednosti i transformatora od 400 kV.
Očekuje se da će ovaj projekat dobiti oko 18,6 miliona evra finansiranja EBRD-a i 2,4 miliona evra granta WBIF-a.
Oba projekta su i dalje u fazi razmatranja i još nisu finansijski zatvorena.
Međutim, zajedno ukazuju na jasan strateški pravac razvoja elektroenergetskog sistema zemlje.
Od zamene proizvodnje ka upravljanju sistemom
Elektroenergetski sistem Severne Makedonije i dalje u velikoj meri zavisi od proizvodnje iz lignita, posebno na području Bitolja.
Zamena proizvodnje iz uglja energijom iz vetra i sunca menja zahteve za upravljanje elektroenergetskim sistemom.
Termoelektrane obezbeđuju upravljivu proizvodnju i stabilnost sistema.
Vetroelektrane i solarne elektrane to ne mogu da obezbede na isti način.
Baterijski sistem kapaciteta 400 MWh može da pomogne u smanjenju tog jaza tako što omogućava prebacivanje električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora iz jednog perioda u drugi, kao i pružanje brzih usluga balansiranja sistema.
Program digitalizacije elektroenergetske mreže podjednako je važan.
Skladištenje energije ne može da ostvari svoju punu vrednost bez sistema koji je sposoban da precizno prognozira proizvodnju, prati tokove električne energije i efikasno upravlja fleksibilnim energetskim resursima.
Nova SCADA i EMS infrastruktura zato postaje deo istog investicionog koncepta.
Projekti dolaze u trenutku kada Severna Makedonija povećava proizvodnju iz obnovljivih izvora energije.
Zemlja je nedavno obezbedila finansiranje za prvu fazu velikog razvoja vetroelektrane Štip, čime se u projektni portfolio dodaje još jedan značajan kapacitet sa promenljivom proizvodnjom.
To znači da skladištenje energije i upravljanje mrežom postaju sve hitnija pitanja.
Planirana baterija u Bitolju ima posebno simboličan značaj.
Lokacija koja se istorijski povezuje sa proizvodnjom električne energije iz uglja mogla bi da postane jedno od najvažnijih čvorišta fleksibilnosti elektroenergetskog sistema zemlje.
Ukoliko projekat bude realizovan, Severna Makedonija bi mogla da očuva pouzdanost elektroenergetske mreže, uz istovremeno povećanje udela obnovljivih izvora i smanjenje zavisnosti od uvoza električne energije tokom perioda visoke potražnje i ograničene ponude.
Naredna faza energetske tranzicije zemlje zato će se manje meriti time koliko brzo nestaje proizvodnja iz uglja, a više time koliko brzo fleksibilnost može da preuzme usluge koje termoelektrane na ugalj trenutno pružaju elektroenergetskom sistemu.
