Izloženost Srbije energetskim rizicima usled niskog vodostaja reka širi se sa elektroenergetike i na logistiku naftnih derivata, pri čemu smanjena plovnost Dunava otežava uvoz goriva i primorava NIS da poveća preradu u rafineriji i stavi operativne rezerve na raspolaganje domaćem tržištu.
Kompanija planira da poveća preradu u Rafineriji nafte Pančevo sa oko 9.500 tona dnevno na 13.000 tona dnevno, što predstavlja značajno povećanje namenjeno delimičnom nadoknađivanju smanjenih tokova uvoza naftnih derivata.
NIS takođe priprema stavljanje približno 23.000 tona operativnih rezervi goriva na raspolaganje drugim dobavljačima u Srbiji.
Ove mere dolaze u trenutku kada Srbija tokom avgusta očekuje potražnju za naftnim derivatima od oko 200.000 tona, zbog čega pouzdana uvozna logistika ima posebno veliki značaj tokom perioda povećane letnje potrošnje.
Rečni transport postao je ključno ograničenje. Prema dostupnim informacijama, u Srbiju je stiglo samo oko četvrtine planiranog uvoza naftnih derivata za jul, dok su niski vodostaji Dunava značajno smanjili količinu tereta koju svaka barža može da preveze.
Barže trenutno saobraćaju sa svega oko 30–40 odsto uobičajenog kapaciteta, što dodatno narušava ekonomičnost i pouzdanost rečnog transporta.
Problem nije u potpunom nedostatku goriva. Naftni derivati i dalje mogu da se transportuju, ali svako putovanje prevozi znatno manju količinu tereta, povećavajući intenzitet transporta i ograničavajući količinu robe koja u određenom periodu može da stigne na srpsko tržište.
Za zemlju bez izlaza na more, čija logistika snabdevanja gorivom u značajnoj meri zavisi od Dunava, hidrološki uslovi tako direktno postaju faktor energetske bezbednosti.
Povećanje prerade u Pančevu na 13.000 tona dnevno povećalo bi domaću proizvodnju iz rafinerije za približno 3.500 tona dnevno u odnosu na prethodni nivo od 9.500 tona dnevno. Ukoliko bi se taj nivo prerade održao tokom nekoliko nedelja, dodatna proizvodnja mogla bi da nadomesti značajan deo poremećenog uvoza.
Stavljanje 23.000 tona iz operativnih zaliha NIS-a na raspolaganje tržištu predstavlja dodatni zaštitni sloj dok su logistički kapaciteti ograničeni.
Ova situacija pokazuje stratešku vrednost očuvanja domaćih rafinerijskih kapaciteta. Srbija može da poveća iskorišćenost Rafinerije Pančevo kada uvoz naftnih derivata postane otežan, pod uslovom da je obezbeđena dovoljna količina sirove nafte za preradu i da sama rafinerija nesmetano radi.
Takva fleksibilnost ne bi postojala u istoj meri na tržištu koje gotovo u potpunosti zavisi od uvoza gotovih naftnih derivata.
To dodatno osvetljava značaj pregovora o budućoj vlasničkoj strukturi NIS-a. Rafinerija nafte Pančevo, kapaciteta 4,8 miliona tona godišnje, nije samo industrijska imovina čija se vrednost procenjuje na osnovu rafinerijskih marži; tokom poremećaja u logistici ona postaje ključni mehanizam za održavanje dostupnosti goriva na domaćem tržištu.
Problem sa niskim vodostajem Dunava zato dodatno povećava strateški značaj budućeg vlasnika NIS-a i rafinerije.
Hidrološki stres istovremeno utiče na regionalni energetski sistem kroz više kanala. U Rumuniji su niski vodostaji Dunava smanjili dostupnost rashladne vode za nuklearnu elektranu Černavoda. Na tržištima koja zavise od hidroenergije, nepovoljni hidrološki uslovi mogu da smanje proizvodnju električne energije. U Srbiji isto šire klimatsko okruženje ograničava kapacitete teretnog rečnog transporta.
Uticaj na cene energenata zavisiće od toga koliko dugo će poremećaj trajati. Veća iskorišćenost rafinerijskih kapaciteta i oslobađanje rezervi mogu da ublaže kratkoročne poremećaje u snabdevanju, ali bi dugotrajna ograničenja mogla da povećaju logističke troškove i smanje komercijalne zalihe.
Transport iste količine naftnih derivata baržama koje su napunjene na svega 30–40 odsto uobičajenog kapaciteta zahteva znatno veći broj plovidbi i može da izazove zagušenja duž čitavog lanca snabdevanja.
Nije objavljena procena dodatnih troškova transporta niti finansijskog uticaja poremećaja na NIS. Ipak, trenutni operativni odgovor pokazuje da kompanija i srpske vlasti stanje na rekama tretiraju kao značajan problem za snabdevanje, a ne kao uobičajenu sezonsku neprijatnost.
Kombinacija veće prerade u rafineriji, oslobađanja rezervi i smanjenog uvoza čini Srbiju zavisnijom od pouzdanosti domaće nizvodne infrastrukture sve dok se hidrološki uslovi na Dunavu ne poboljšaju.
Vremenski događaj koji je počeo kao hidrološki problem tako je istovremeno prerastao u pitanje iskorišćenosti rafinerijskih kapaciteta, transportnih kapaciteta i sigurnosti snabdevanja gorivom.
