Mađarska energetska grupacija MOL približava se potencijalno transformativnoj transakciji na Zapadnom Balkanu, pošto su pregovori o preuzimanju većinskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji NIS, koji je pod ruskom kontrolom, ušli u završnu fazu.
Udeo koji je predmet pregovora predstavlja približno 56,15 odsto NIS-a, dok država Srbija trenutno poseduje 29,87 odsto akcija.
Paralelni aranžman koji se razmatra omogućio bi Srbiji da stekne dodatnih 5 odsto ukoliko MOL realizuje transakciju, čime bi Beograd ojačao svoju poziciju u kompaniji koja i dalje ima ključnu ulogu u snabdevanju zemlje gorivom i njenoj rafinerijskoj infrastrukturi.
Strateška imovina u središtu transakcije jeste Rafinerija nafte Pančevo, kapaciteta prerade od približno 4,8 miliona tona godišnje. Očekuje se da bi predložene promene vlasničke strukture omogućile nastavak rada rafinerije, imajući u vidu njen značaj ne samo za NIS, već i za širu energetsku bezbednost Srbije.
Uspešno preuzimanje predstavljalo bi značajno proširenje već snažnog regionalnog nizvodnog poslovanja MOL-a.
Mađarska kompanija upravlja rafinerijskim i maloprodajnim kapacitetima širom centralne i jugoistočne Evrope, a NIS bi joj omogućio znatno snažniju poziciju u Srbiji, istovremeno povezujući njeno regionalno poslovanje sa kapacitetima Rafinerije Pančevo i širokom maloprodajnom mrežom NIS-a.
Transakcija je podjednako značajna i za Srbiju, jer NIS ima mnogo širu ulogu od uobičajene kompanije čijim se akcijama trguje na berzi. Kompanija upravlja ključnom infrastrukturom za preradu, skladištenje i distribuciju goriva, zbog čega promene vlasništva imaju strateške i političke posledice, pored uobičajenih aspekata korporativnih finansija.
Mogućnost da država Srbija poveća svoj vlasnički udeo za dodatnih 5 odsto ukazuje na to da Beograd želi snažniju direktnu poziciju u vlasničkoj strukturi, istovremeno podržavajući ulazak velikog regionalnog industrijskog operatera.
Ruski kontrolisani udeo od 56,15 odsto postao je ključno pitanje buduće vlasničke strukture NIS-a. Prodaja MOL-u značajno bi promenila geopolitički profil kompanije, zamenjujući rusku većinsku kontrolu vlasništvom velike regionalne grupacije sa sedištem u EU, uz zadržavanje značajnog vlasničkog udela države Srbije.
Cena transakcije nije objavljena u dostupnim informacijama, zbog čega nije moguće pouzdano proceniti multiplikatore po kojima bi NIS bio vrednovan niti potencijalnu strukturu finansiranja akvizicije.
Konačna vrednost transakcije zavisiće od zarade NIS-a u rafinerijskom poslovanju, maloprodajnih aktivnosti, imovine u sektoru istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, obrtnog kapitala, zaduženosti i strateške premije povezane sa pozicijom kompanije na srpskom tržištu.
NIS je takođe u procesu prodaje svoje rumunske podružnice, što predstavlja još jedan pokazatelj da se geografska struktura grupe menja. Kompanija i dalje posluje na više balkanskih tržišta, ali Rafinerija Pančevo i nizvodno poslovanje u Srbiji predstavljaju jezgro njene strateške vrednosti.
Za MOL bi integracija NIS-a potencijalno otvorila dodatne mogućnosti za optimizaciju nabavke sirove nafte, iskorišćenosti rafinerijskih kapaciteta i distribucije goriva kroz regionalnu mrežu kompanije.
Obim rafinerijskih kapaciteta postaje sve značajniji u Evropi, imajući u vidu visoke troškove zaštite životne sredine, promene u potražnji za gorivom i potrebu za ulaganjima u tehnologije sa nižim emisijama ugljenika. Veće regionalne grupacije mogu da rasporede troškove usklađivanja sa propisima i kapitalne izdatke na širu bazu imovine, kao i da optimizuju tokove naftnih derivata između različitih tržišta.
Godišnji kapacitet Pančeva od 4,8 miliona tona zato bi MOL-u doneo ne samo veći tržišni udeo u Srbiji, već i još jedan značajan rafinerijski kapacitet u okviru njegovog portfolija.
Realizacija transakcije i dalje zavisi od postizanja konačnog dogovora i načina na koji će biti tretirani postojeći akcionari. Pošto nisu objavljeni vrednost transakcije, struktura finansiranja ni konačan rok za njeno zatvaranje, pregovore još ne treba smatrati završenim.
Strateška logika transakcije, međutim, deluje izuzetno jasna.
MOL bi dobio snažnu nizvodnu poziciju u Srbiji, Beograd bi mogao da poveća svoje direktno vlasništvo, dok bi se NIS udaljio od vlasničke strukture koja je godinama definisala kompaniju.
Malo je energetskih transakcija u jugoistočnoj Evropi koje bi imale uporediv značaj za rafinerijski sektor, sigurnost snabdevanja gorivom i regionalnu konsolidaciju energetskih kompanija.
