U 47. nedelji 2024. godine, cene električne energije u jugoistočnoj Evropi (JIE) zabeležile su pad u odnosu na 46. nedelju. Uprkos povećanju potrošnje i rastu cena gasa i dozvola za emisiju CO2, rast proizvodnje energije iz vetra u celoj regiji pomogao je smanjenju cena električne energije. Svi JIE tržišta su zabeležila niže cene, osim Italije, koja je zabeležila blagi porast.
Bugarska i Rumunija su imale najveće padove cena, sa smanjenjima od 32,68% i 32,54%, respektivno. Grčka i Hrvatska su usledile sa padovima od 28,45% i 24,93%, respektivno. Italija je bila jedina zemlja u regionu koja je zabeležila povećanje cena, koje je iznosilo 2,21%. U međuvremenu, Turska je imala najmanji pad cena od 6,29%.
U Centralnoj Evropi, cene električne energije su takođe opale na većini tržišta, osim u Švajcarskoj. Nakon što su tokom prethodne nedelje sve cene tržišta premašile €100/MWh, cene su pale ispod tog praga u 47. nedelji. U nedelju, 24. novembra, nekoliko tržišta zabeležilo je svoje najniže dnevne cene u poslednja tri meseca, što je bilo podstaknuto visokim nivoima proizvodnje energije iz vetra. Proizvodnja energije iz vetra pomogla je u ublažavanju uticaja rasta cena gasa. Cene električne energije na tržištima Centralne Evrope kretale su se između €88/MWh i €131/MWh, pri čemu je Švajcarska bila najskuplje tržište sa cenom od €130,94/MWh, što je povećanje od 1,84% u odnosu na prethodnu nedelju. Francuska je imala najnižu cenu, €88,47/MWh, što je pad od 19,94% u odnosu na 46. nedelju.
Na celoj teritoriji Evrope, prosečne nedeljne cene kretale su se oko €120/MWh, a cene su se kretale od €88,47/MWh u Francuskoj do €165,49/MWh u Srbiji. Na MIBEL tržištu, cene u Portugalu i Španiji iznosile su €93,25/MWh i €93,14/MWh, respektivno, što je smanjenje u odnosu na prethodnu nedelju.
U južnom delu Evrope, sve JIE zemlje, osim Turske, imale su cene električne energije iznad €100/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu od €65,24/MWh, dok je Grčka bila druga najjeftinija sa cenom od €130,95/MWh, što je čini drugim najjeftinijim tržištem u regionu. Srbija je imala najvišu prosečnu cenu od €165,49/MWh, ali je to pad od 18,35% u odnosu na prethodnu nedelju. Rumunija je imala prosečnu cenu od €158,07/MWh, što je čini drugim najskupljim tržištem u regionu.
Potrošnja električne energije u JIE zemljama porasla je za 3,41% u 47. nedelji, dostigavši 16.815,94 GWh, što je bilo podstaknuto nižim temperaturama koje su povećale potrebu za grejanjem. Međutim, južni deo regiona doživeo je umerene uslove, naročito tokom dana. Rumunija je imala najveći porast potrošnje, sa povećanjem od 13,00%, dok su Mađarska (7,37%) i Italija (3,46%) zabeležile povećanje potrošnje. Grčka i Srbija bile su jedine zemlje koje su zabeležile pad potrošnje, sa padom od 2,81% i 1,33%, respektivno.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u JIE porasla je tokom 47. nedelje za 56,2%, dostigavši 2.952,49 GWh, zahvaljujući snažnoj proizvodnji vetro i solarne energije. Proizvodnja energije iz vetra u regionu skočila je za 78,9%, dostigavši 2.270,92 GWh. Rumunija, Turska, Italija i Grčka zabeležile su značajan porast proizvodnje energije iz vetra, dok je Hrvatska imala pad proizvodnje vetra od 22,9%. Takođe, solarna proizvodnja porasla je za 9,7%, dostigavši 682,27 GWh, pri čemu su Grčka i Mađarska imale najveći procentualni porast, od 75,8% i 67,2%, respektivno.
Suprotno tome, proizvodnja hidroenergije u JIE opala je za 5,11% tokom 47. nedelje, dostigavši 2.038,48 GWh. Većina JIE zemalja iskusila je sušne uslove, naročito Bugarska, Grčka, Srbija i Italija, što je dovelo do značajnog smanjenja proizvodnje hidroenergije. Mađarska i Turska, međutim, zabeležile su najveći porast proizvodnje hidroenergije, sa povećanjima od 85,99% i 60,37%, respektivno.
Proizvodnja termoelektrana u JIE opala je za 7,14% tokom 47. nedelje, jer je proizvodnja iz obnovljivih izvora bila visoka. Proizvodnja iz uglja opala je za 3,11%, dok je proizvodnja iz gasa opala za 10,09%. Turska je zabeležila smanjenje proizvodnje iz uglja i gasa, dok je Bugarska zabeležila blagi porast proizvodnje iz uglja i gasa. U Italiji je proizvodnja iz uglja porasla za 1,90%, dok je proizvodnja iz gasa opala za 10,63%. U Grčkoj je proizvodnja lignita opala za 48,52%, dok je proizvodnja iz gasa opala za 15,09%.
Što se tiče trgovine električnom energijom preko granica, neto uvoz električne energije u JIE opao je za 33,91% u 47. nedelji u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 1.433,53 GWh. Neto izvoz iz regiona porastao je za 28,5%, dostigavši 310,00 GWh, dok je uvoz opao za 27,7%, dostigavši 1.743,53 GWh. Bugarska i Hrvatska zabeležile su najveće padove neto uvoza, od -39,46% i -31,61%, respektivno. Grčka i Turska bile su neto izvoznici, pri čemu je izvoz Grčke porastao za 54,08%, dostigavši 199,64 GWh.
