Bilans elektroenergetskog sistema jugoistočne Evrope tokom 24. nedelje pokazao je da su obnovljivi izvori energije postali dovoljno snažni da značajno utiču na regionalne cene električne energije, ali još uvek nisu dovoljni da eliminišu potrebu za fleksibilnim proizvodnim kapacitetima. Proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana povećana je za 518,6 GWh, odnosno 16,6%, dostigavši ukupno 3,64 TWh. Ovaj rast pomogao je da se neutrališe povećanje regionalne potrošnje od 4,6% i doprineo je padu cena na većini tržišta električne energije za dan unapred.
Vetroelektrane su bile glavni pokretač rasta tokom nedelje, sa povećanjem proizvodnje od 28,1% na 1,40 TWh, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana porasla za 10,4% na 2,23 TWh. Turska se izdvojila kao tržište sa najizraženijim rastom proizvodnje iz promenljivih obnovljivih izvora energije, koja je povećana za 67,1%, pre svega zahvaljujući više nego dvostrukom rastu proizvodnje iz vetra. Značajan rast zabeležila je i Srbija sa 76,8%, dok su Mađarska, Bugarska, Rumunija i Italija ostvarile povećanja od 21,2%, 12,8%, 6,1% i 6,1%.
Uticaj na tržišne cene bio je jasno vidljiv. Prosečna cena u Srbiji pala je na 78,22 €/MWh, u Bugarskoj na 93,58 €/MWh, u Hrvatskoj na 92,02 €/MWh, u Rumuniji na 97,38 €/MWh, a u Mađarskoj na 98,71 €/MWh. Obnovljivi izvori energije u jugoistočnoj Evropi više nisu samo pitanje energetske tranzicije i održivosti. Oni su postali važan faktor u samom procesu formiranja tržišnih cena električne energije.
Međutim, ključni izazov ostaje fleksibilnost sistema. Proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 300,2 GWh, odnosno 7,5%, na ukupno 3,70 TWh. Gubitak ove fleksibilne proizvodnje sa niskim marginalnim troškovima primorao je termoelektrane da povećaju proizvodnju. Ukupna proizvodnja iz termoelektrana porasla je za 8,7% na 4,52 TWh, dok je proizvodnja iz uglja i lignita povećana za 24,4% na 2,14 TWh. Istovremeno je proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena, što znači da je najveći deo tereta balansiranja sistema preuzet upravo od elektrana na ugalj i lignit.
Ovakvi trendovi šalju jasan investicioni signal. Vrednost na tržištu jugoistočne Evrope postepeno se pomera sa samog povećanja instalirane snage obnovljivih izvora ka razvoju fleksibilnih i dispečabilnih sistema. Baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS), reverzibilne hidroelektrane, fleksibilni hidroenergetski kapaciteti, upravljanje potrošnjom, optimizacija energetskih portfolija i prekogranični prenosni kapaciteti postaće sve značajniji elementi tržišta. Solarna energija može da smanji cene tokom dnevnih sati, ali večernji rast opterećenja i dalje zahteva dodatne izvore fleksibilnosti. Energija vetra može da snizi prosečne tržišne cene, ali istovremeno povećava značaj preciznog prognoziranja proizvodnje i upravljanja balansnim odstupanjima.
Naredna faza energetske tranzicije u regionu biće određena sposobnošću tržišta da proizvodnju iz obnovljivih izvora pretvori u stabilnu i dugoročno održivu komercijalnu vrednost. Projekti koji kombinuju proizvodne kapacitete sa skladištenjem energije, pouzdanim pristupom mreži, fleksibilnim ugovorima o otkupu električne energije ili razvijenim trgovačkim kapacitetima biće u znatno povoljnijem položaju od projekata koji se oslanjaju isključivo na povećanje instalisanih kapaciteta.
