Solarna energija nastavila je da jača svoju poziciju u elektroenergetskom miksu Evropske unije u drugom kvartalu 2026. godine, iako je ukupno učešće obnovljivih izvora ostalo gotovo nepromenjeno u odnosu na isti period prethodne godine.
Obnovljivi izvori učestvovali su sa 54,1% u ukupnoj proizvodnji električne energije u EU, u poređenju sa 54,3% u drugom kvartalu 2025. godine.
Solarna energija činila je 41,6% proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja značajan rast u odnosu na 37% godinu dana ranije. Vetar je učestvovao sa 27,7%, hidroenergija sa 22,6%, a obnovljiva goriva sa 7,7%, dok su geotermalna energija i ostale tehnologije činile preostalih 0,4%.
Podaci pokazuju da rast novih solarnih kapaciteta menja strukturu proizvodnje iz obnovljivih izvora brže nego što raste njihov ukupni udeo u proizvodnji električne energije. Ovaj trend dodatno povećava razliku između perioda tokom dana, kada je proizvodnja iz solarnih elektrana visoka, i večernjih sati, kada je potrebno obezbediti dodatne izvore energije. To povećava značaj skladištenja energije, upravljanja potrošnjom i jačanja prekograničnih elektroenergetskih mreža.
Udeo obnovljivih izvora značajno se razlikovao među državama članicama. Letonija je zabeležila najviši udeo od 97,7%, a sledile su Danska sa 94,3% i Hrvatska sa 92,2%. Hidroenergija je imala važnu ulogu u visokom udelu obnovljivih izvora u Letoniji i Hrvatskoj, dok je u Danskoj dominantan bio vetar.
Na drugom kraju lestvice, obnovljivi izvori činili su 19,8% proizvodnje električne energije u Slovačkoj, 20,9% u Češkoj i 24,5% na Malti.
Evropska unija tako i dalje proizvodi više od polovine električne energije iz obnovljivih izvora, ali najnoviji podaci ukazuju na promenu izazova. Fokus se sve više pomera sa same izgradnje novih kapaciteta ka efikasnom upravljanju sve koncentrisanijom solarnom proizvodnjom, kako bi se ublažili padovi cena tokom perioda visoke dnevne proizvodnje i izraženiji cenovni skokovi u večernjim satima.
