Prekogranična trgovina električnom energijom u jugoistočnoj Evropi dodatno je intenzivirana tokom 24. nedelje, potvrđujući da region postaje sve aktivniji, ali ne i cenovno ujednačeniji. Regionalni neto uvoz povećan je za 121,0 GWh, odnosno 10,3%, dostigavši 1,30 TWh. Najveći doprinos ovom rastu dala je Italija, koja je zadržala poziciju dominantnog uvoznog centra i nastavila da apsorbuje viškove električne energije iz susednih elektroenergetskih sistema.
Neto uvoz Italije povećan je za 130,9 GWh, odnosno 13,8%, dostigavši 1,08 TWh. Ovakvo kretanje rezultat je snažnijeg domaćeg rasta potrošnje, koja je porasla za 6,7% na 5,12 TWh, kao i činjenice da je Italija zadržala najviši cenovni nivo u regionu sa prosečnom cenom od 123,17 €/MWh. Italijansko tržište ostalo je dovoljno skupo da privlači električnu energiju iz tržišta sa nižim cenama, dodatno učvršćujući svoju ulogu glavnog komercijalnog odredišta za regionalne viškove proizvodnje.
Pojedina tržišta kretala su se u suprotnom smeru. Bugarska je značajno ojačala svoju izvoznu poziciju, pri čemu je neto izvoz povećan za 41,3 GWh, odnosno 103,2%. Grčka je značajno smanjila zavisnost od uvoza, pa su njeni neto uvozi pali sa 169,7 GWh na 61,9 GWh, što predstavlja smanjenje od 63,6%. Turska je dodatno ojačala svoju izvoznu poziciju za 53,1%, zahvaljujući snažnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora energije i veoma niskim domaćim cenama električne energije.
Mađarska je ostala neto uvoznik, ali je smanjila uvoz za 108,5 GWh, odnosno 60,3%, dok su neto uvozi Hrvatske smanjeni za 8,9%. Rumunija je zabeležila umereni rast neto uvoza od 5,3%, dok je uvozna pozicija Srbije ostala uglavnom nepromenjena. Rezultat je bio izrazito fragmentisan regionalni obrazac – Italija je dodatno povećala potrebu za uvozom, dok su pojedine zemlje Balkana poboljšale svoju izvoznu raspoloživost.
Upravo u tome leži trenutni pravac razvoja SEE tržišta električne energije. Rast proizvodnje iz obnovljivih izvora stvara sve više prilika za izvoz viškova električne energije, ali njihova stvarna vrednost zavisi od raspoloživih prenosnih kapaciteta, zagušenja mreže, cenovnih razlika između tržišta i preciznosti planiranja prekograničnih tokova. Tržište na kojem Srbija beleži cenu od 78,22 €/MWh, Bugarska 93,58 €/MWh, Mađarska 98,71 €/MWh, a Italija 123,17 €/MWh, ne može se smatrati potpuno integrisanim. Upravo ta nepotpuna konvergencija stvara prostor za trgovinske prilike i dodatnu tržišnu vrednost.
Prekogranični prenosni kapaciteti sve više postaju zasebna finansijska imovina. Proizvođači, energetske kompanije i trgovci koji mogu da usmere električnu energiju iz tržišta sa viškovima proizvodnje ka tržištima sa višim cenama ostvarivaće veću vrednost od onih koji su izloženi isključivo domaćim tržišnim cenama. Kako se proizvodnja iz obnovljivih izvora bude dalje povećavala, trgovina električnom energijom u jugoistočnoj Evropi sve više će biti određena upravljanjem satnim prekograničnim tokovima i cenovnim razlikama između tržišta, a sve manje jednostavnim nacionalnim bilansima proizvodnje i potrošnje.
