Povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije u svim zemljama je prioritet, jer se time značajno doprinosi zaštiti životne sredine, smanjuje emisija štetnih gasova i povećava energetska efikasnost. Potencijali Srbije za proizvodnju struje iz obnovljivih nisu mali, a budući da je Srbija bogata hidropotencijalom, mogućnost da se struja proizvodi iz hidroelektrana, pre svega malih, je velika.
Da se o tome i te kako razmišlja i u Elektroprivredi Srbije dokaz je i to što se planira revitalizacija 17 starih i izgradnja 18 novih malih hidroelektrana, ukupne snage od 80 megavata, u šta bi trebalo uložiti 80 miliona evra, a očekuje se da bi deo tog novca, oko 45 miliona evra, trebalo da bude obezbeđen iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. O revitalizaciji i modernizaciji pojedinih malih hidrolektrana u EPS su mislio i ranije, a nedavno je delegacija EBRD obišla nekoliko lokacija gde bi se ovi pogoni mogli graditi, ili se postojeći revitalizovati.
Tako bi uskoro, tačnije u septembru ove godine, trebalo da bude izgrađena i puštena u pogon hidroelektrana „Prvonek“, na Banjskoj reci, kod Vranja. U ovaj projekat EPS planira da uloži 1,4 miliona evra, a planirano je da ova hidrolektarna ima dva agregata snage od 100 i 800 kilovata i godišnju proizvodnju od 2,5 do tri miliona kilovat – sati.
Izgradnjom i puštanjem u pogon ove male hidroelektrane, zapravo bi trebalo da počne veliki posao za budućnost – povećanje broja ovakvih postrojenja za proizvodnju električne energije. Naime, sada se godišnje proizvodnja iz hidroelektrana u Srbiji kreće oko 10,5 milijardi kilovat-sati, potencijali za dodatnu proizvodnju kreću se od sedam milijardi kilovat-sati, a iz malih HE bi moglo da se dobije 1,8 milijardi kNJh.
Ipak, treba reći da je proizvodnja struje iz obnovljivih izvora skuplja nego konvencionalna, te da je i to jedan od razloga što je manje zastupljena nego što su mogućnosti. Istovremeno, za proizvodnju takozvane „čiste struje“ sve više su zainteresovani i privatni investitori, a kako stručnjaci ukazuju, očekuje se sve veći interes, jer država obezbeđuje i podsticajna sredstva za ovakvu proizvodnju.
Da Srbija ima izuzetne potencijale za proizvodnju struje iz malih hidroelektrana potvrđuje i podatak da na rekama u Srbiji postoji 856 istraženih lokacija na kojima bi mogle da budu izgrađene mini hidroelektrane snage do 10 megavata. Ipak, potencijal malih elektrana zasad je nedovoljno iskorišćen. Naime, do sada je podignuta samo 31 mini hidroelektrana, ukupne snage 34,6 megavata, sa godišnjom proizvodnjom od oko 150 miliona kilovat- časova.
Inače, potreba povećavanja proizvodnje električne energije iz malih hidroelektrana i generalno veće korišćenje obnovljivih izvora energije u skladu je sa obavezama sadašnjih, ali i budućih članica Evropske unije. Naime, do 2020. godine u ukupnoj finalnoj potrošnji 20 odsto energije treba da bude iz obnovljivih izvora, emisija štetnih gasova treba da bude smanjena za isti procenat, a za isto toliko treba da bude povećana i energetska efikasnost.
Male hidroelektrane svuda po Srbiji
Male hidroelektarne, koje bi bile obuhvaćene prvom fazom projekta, a finansirane uz pomoć EBRD su: „Radaljska reka“, „Raška“, „Selješnica“, „Turica“, „Kratovska reka“, „Pod gradom“, „Moravica“, „Sveta Petka“, „Sićevo“, „Temac“, „Sokolovica“, „Gamzigrad“, „Vučje“, „Jelašnica“, „Ovčar banja“ i „Međuvršje“. Uz njih, na devet lokacija na vodoprivrednim akumulacijama planirana je izgradnja malih hidroelektrana koje su predviđene i programom ostvatrivanja strategije energetike – „]elije“, „Bovan“, „Barje“, „Zlatibor“, „Parmenac“, „Rovni“, „Selova“, Svračkovo“ i „Vrutci“.
Izvor mcp.rs
