Stručnjaci upozoravaju da Hrvatska može ponovo doživeti ozbiljan kvar na elektroenergetskom sistemu sličan onom iz leta 2024. godine. Taj kvar, koji je započeo u Crnoj Gori, a brzo se proširio na Hrvatsku, otkrio je ozbiljne slabosti u nacionalnoj energetskoj infrastrukturi. Kako se približava letnja sezona, slični faktori – kao što su vršna potrošnja električne energije, zastareli dalekovodi i promenljiva priroda obnovljivih izvora – povećavaju rizik od novog kolapsa sistema.
Iako je Hrvatska ostvarila značajan napredak u proširenju kapaciteta solarne i vetroenergije, razvoj elektroenergetske mreže znatno je zaostao. Prenosna infrastruktura nije modernizovana više od 40 godina, što je ostavilo sistem nepripremljenim za savremene zahteve. Ovaj problem je posebno izražen tokom letnje turističke sezone, kada visoka potrošnja, naročito zbog klima-uređaja, stavlja mrežu pod veliki pritisak. Iako je Hrvatska deo regionalne dobro povezane mreže, unutrašnja mreža je nedovoljno razvijena i ranjiva, naročito u ključnim delovima kao što je koridor Konjsko-Melina.
Zdeslav Matić, bivši pomoćnik za energetiku u Ministarstvu privrede, ističe da su političke odluke oslabile stabilnost mreže. Konkretno, snižavanje tarifnih naknada pod političkim pritiskom ostavilo je operatere prenosa i distribucije, HOPS i HEP-ODS, bez potrebnih sredstava za modernizaciju. Takođe, Hrvatska nije iskoristila gotovo milijardu evra dostupnih sredstava iz fondova Evropske unije, navodno zbog otpora ka strožoj kontroli koja bi sprečila zloupotrebe.
I pored značajnog potencijala za obnovljive izvore, veliki deo nove solarne energije koncentrisan je u Dalmaciji, daleko od glavnih potrošačkih centara i slabo povezan sa ostatkom mreže. Izgradnja dodatne infrastrukture, poput nove veze sa Italijom, mogla bi pomoći ravnomernijoj raspodeli opterećenja i povećanju otpornosti sistema. Istovremeno, susedne zemlje koje nisu članice EU – Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija – takođe imaju infrastrukturne nedostatke, što povećava rizik od regionalnih poremećaja koji bi mogli uticati i na Hrvatsku.
Stručnjaci preporučuju ulaganja u tehnologije skladištenja energije, kao što su baterijski sistemi i pumpe sa hidroakumulacijom, radi stabilizacije snabdevanja električnom energijom. Prelazak na decentralizovanu proizvodnju, uključujući solarne panele na krovovima, zajedno sa pametnim alatima za upravljanje mrežom i sistemima brzog reagovanja, dodatno bi ojačali sposobnost mreže da se prilagodi iznenadnim promenama u ponudi ili potražnji.
Na kraju, energetska sigurnost Hrvatske zavisiće od odlučnih političkih poteza, tehničkih unapređenja i odustajanja od verovanja da tržište samo može garantovati stabilnost sistema. Bez proaktivnog pristupa, zemlja rizikuje ponovni ozbiljan kvar mreže – ovog puta pod intenzivnim pritiskom i toplotom nadolazeće letnje sezone.
