Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) u evropska tržišta električne energije tokom 2026. godine pokrenulo je merljivu, ali često pogrešno interpretiranu promenu širom Jugoistočne Evrope (JIE). Iako se u javnosti najčešće posmatra kao dodatni trošak ugljenika koji bi trebalo strukturno da poveća cene, njegov neposredni i najizraženiji efekat bio je preoblikovanje prekograničnih tokova električne energije, a ne trajno povećanje cena na tržištu.
U praksi, CBAM je stvorio dvojnu tržišnu strukturu u JIE, jasno razdvajajući EU-integrisana tržišta poput Mađarske i Rumunije od ne-EU sistema kao što su Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Električna energija koja se izvozi iz ovih ne-EU zemalja ka EU sada podleže implicitnom trošku ugljenika, što funkcioniše kao vrsta izvozne takse vezane za proizvodni miks zemlje izvoznika.
To je imalo direktan uticaj na formiranje cena početkom 2026. godine. Tokom prvog kvartala, ne-EU tržišta u JIE zabeležila su značajan pad cena, dok su EU tržišta trgovala uz premiju. Divergencija je bila posebno izražena u januaru i februaru, kada su cene u ne-EU zemljama pale ispod nivoa koji bi bio opravdan odnosom ponude i potražnje, pre svega zato što su izvozni pravci ka EU postali ekonomski ograničeni.
Efekat su dodatno pojačala dva privremena faktora. Prvo, administrativne procedure za sertifikaciju porekla električne energije u okviru CBAM-a nisu bile u potpunosti operativne na početku godine, što je stvorilo neizvesnost i dodatno obeshrabrilo izvoz. Drugo, izuzetno povoljni hidrološki uslovi u Zapadnom Balkanu doveli su do viškova električne energije u trenutku kada su izvozni kanali bili ograničeni, što je dodatno povećalo ponudu i pojačalo pritisak na cene.
Ipak, uticaj CBAM-a na apsolutni nivo cena ostao je asimetričan. Iako su EU tržišta zabeležila blago više cene u odnosu na scenario bez CBAM-a, rast je bio ograničen. Razlog leži u strukturnoj činjenici da su ne-EU zemlje JIE retko dugoročni neto izvoznici električne energije, jer se izvozni viškovi uglavnom javljaju samo tokom perioda visoke hidro proizvodnje. Zbog toga je količina električne energije koja je stvarno izložena CBAM-u relativno mala na godišnjem nivou.
Mnogo značajniji efekat CBAM-a bio je u promeni trgovinskog ponašanja i fizičkih tokova energije. Suočeni sa smanjenom profitabilnošću izvoza ka EU, tržišni učesnici su brzo preusmerili električnu energiju ka alternativnim destinacijama koje nisu obuhvaćene mehanizmom. Početkom 2026. godine, značajan deo viškova iz Zapadnog Balkana usmeren je ka Ukrajini i Moldaviji, često preko Mađarske i Rumunije.
Ovo preusmeravanje je efektivno uspostavilo novi istočni pravac trgovine za JIE električnu energiju, delimično neutrališući cilj CBAM-a. Umesto da ograniči izvoz, mehanizam je promenio geografiju trgovine, pomerajući tokove van EU tržišta, ali uz očuvanje ukupne ravnoteže sistema. Istovremeno je smanjena zavisnost Ukrajine i Moldavije od EU čvorišta kao što su HUPX i OPCOM, čime je indirektno smanjen pritisak na ta tržišta.
U okviru ne-EU sistema, CBAM je izazvao i promenu u ponašanju proizvodnje. Zbog pritiska niskih cena u prvom kvartalu, operatori termoelektrana na lignit—posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini—odlučili su da smanje proizvodnju umesto da isporučuju energiju u nepovoljnom cenovnom okruženju. To je dovelo do privremenog pada proizvodnje iz fosilnih izvora.
Međutim, ovaj efekat ne predstavlja strukturnu dekarbonizaciju. Analiza pokazuje da je proizvodnja iz lignita zapravo bila odložena, a ne trajno zamenjena. Kako su se hidrološki uslovi normalizovali i cene oporavile, ta proizvodnja je ponovo aktivirana, što ograničava dugoročni uticaj CBAM-a na emisije u regionu.
Vremenska dimenzija CBAM-a je takođe ključna. Njegov najjači uticaj bio je koncentrisan u prvom kvartalu 2026. godine, kada su visoka hidro proizvodnja, administrativne slabosti i ograničeni izvozni kapaciteti delovali istovremeno. Kako je godina odmicala, uticaj mehanizma je slabio, a razlike između EU i ne-EU tržišta su se smanjivale.
U budućnosti se očekuje da će CBAM imati minimalan efekat tokom letnjih meseci, kada su zemlje JIE tipično neto uvoznici električne energije. U tim periodima energija teče iz EU ka Zapadnom Balkanu, pa mehanizam uopšte nije aktivan. Čak i u izvoznim periodima, poboljšanje administrativnih procedura i stabilizacija trgovinskih ruta trebalo bi da smanji početne distorzije.
Dodatni faktor ublažavanja bio je širi cenovni kontekst na tržištu energije. Rast cena prirodnog gasa od marta 2026. godine povećao je veleprodajne cene električne energije širom Evrope, što je ponovo učinilo proizvodnju iz lignita profitabilnijom u ne-EU tržištima, uprkos CBAM-u. Time je smanjen podsticaj za ograničavanje proizvodnje.
Sve ove dinamike ukazuju da se CBAM u tržištima električne energije JIE može posmatrati kao kratkoročni poremećaj unutar strukturno nepromenjenog sistema. On uvodi frikciju na EU–ne-EU granici, menja tokove i privremeno pritiska cene, ali ne menja fundamentalnu ulogu regiona u evropskom energetskom balansu.
Za tržišne učesnike, ključna poruka je da CBAM ne treba posmatrati kao glavni dugoročni faktor cena. Njegov uticaj je povremen i zavisi od hidroloških uslova, trgovinskih tokova i infrastrukture. Njegov značaj leži pre svega u interakciji sa hidrologijom, ponašanjem trgovaca i prekograničnim kapacitetima, gde može pojačati postojeće neravnoteže.
Iskustvo početka 2026. godine pokazuje i snagu i ograničenja mehanizma. CBAM može brzo promeniti ponašanje tržišta, ali istovremeno ne može nadjačati osnovne strukturne faktore kao što su proizvodni miks, hidrologija i regionalna potražnja.
Kako implementacija sazreva i administrativni sistemi se stabilizuju, CBAM će verovatno postati predvidljiviji element tržišta. Ipak, njegova suština ostaje ista: nije u pitanju instrument za linearno povećanje cena, već ciljana intervencija koja menja podsticaje na marginama sistema, sa efektima koji zavise od šireg energetskog konteksta.
