Slabija raspoloživost energije iz obnovljivih izvora i manji uvoz podigli su 28. oktobra cene električne energije na tržištu za dan unapred u većem delu jugoistočne Evrope blizu ili iznad 300 €/MWh. Rumunija, Bugarska, Mađarska i Albanija prešle su taj nivo, dok je Srbija dostigla 292,65 €/MWh. Regionalna potrošnja pritom je ostala gotovo nepromenjena.
Najviša prosečna dnevna cena zabeležena je u Rumuniji, 311,38 €/MWh, što je 55,90 €/MWh više nego prethodnog dana. Slede Bugarska sa 305,56 €/MWh, Mađarska sa 303,34 €/MWh i Albanija sa 302,05 €/MWh. Cena na SEEPEX-u porasla je za 51,00 €/MWh, na 292,65 €/MWh. Obim i rasprostranjenost poskupljenja ukazuju pre svega na smanjenu ponudu, a ne na nagli rast tražnje.
Manje energije iz OIE i slabiji uvoz
Prognozirana potrošnja električne energije u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi iznosila je 33.331 MW, svega 44 MW više nego dan ranije. Istovremeno je prognozirana raspoloživost solarne energije smanjena za 862 MW, a energije vetra za dodatnih 1.355 MW. Time je iz regionalnog bilansa izostalo više od 2,2 GW proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Ukupan neto uvoz u region smanjen je na 3.941 MW, dok je glavni priliv iz Austrije i Slovačke pao za 725 MW, na 3.625 MW. Sistem je tako raspolagao sa manje povoljnije proizvodnje i manjim spoljnim snabdevanjem, iako se potrošnja jedva promenila. To je bio osnovni signal trgovanja u sredu: regionu nije bilo potrebno znatno više električne energije, ali je za pokrivanje tražnje imao manje jeftinijih megavat-sati.
U Mađarskoj je cena na HUPX-u skočila za 62,00 €/MWh, na 303,34 €/MWh. Nemačka je istovremeno zabeležila rast od 94,10 €/MWh, na 249,21 €/MWh, pa se mađarska cenovna premija u odnosu na Nemačku smanjila na 54,13 €/MWh, sa više od 86 €/MWh dan ranije. Poskupljenje se prenelo i na ugovore posle tekućeg trgovanja za dan unapred: električna energija za 45. nedelju u Mađarskoj procenjena je na 307 €/MWh, za 46. nedelju na 297 €/MWh, a za novembar na 282,50 €/MWh. Cena za 46. nedelju porasla je za 26 €/MWh u jednom danu, što ukazuje da trgovci računaju na nastavak regionalne napetosti, a ne samo na izdvojen skok cena u pojedinim satima srede.
Kretanje cena goriva ne pruža mnogo osnova za zaključak da je poskupljenje struje izazvano iznenadnom promenom troškova proizvodnje. Gas na austrijskom CEGH-u blago je pojeftinio, na 97,24 €/MWh, dok su evropske dozvole za emisiju ugljen-dioksida bile uglavnom stabilne na 88,05 €/t, a novembarski ugalj je pojeftinio. Ta razlika dodatno ukazuje na to da je neposredni pritisak potekao iz bilansa električne energije — raspoloživosti obnovljivih izvora i druge proizvodnje, kao i prekograničnih tokova — a ne iz novog cenovnog udara na tržištu goriva.
SEEPEX ponovo blizu 300 €/MWh
U Srbiji se prosečna dnevna cena na SEEPEX-u vratila blizu nivoa od 300 €/MWh: dostigla je 292,65 €/MWh, odnosno porasla za 51 €/MWh u jednoj sesiji. Cena u vršnim satima iznosila je 313 €/MWh, a satni maksimum dostigao je 400 €/MWh. Čak je i najniža cena tokom dana bila 189 €/MWh, što pokazuje da je cela dnevna kriva bila povišena, a ne samo jedan ili dva sata sa ekstremnim cenama.
Srbija je ostala oko 10,69 €/MWh jeftinija od Mađarske, ali tako mala razlika pokazuje koliko je domaće tržište bilo izloženo poskupljenju u centralnoj i istočnoj Evropi. Prosečan neto uvoz Srbije iznosio je približno 1.192 MW, naspram oko 915 MW prethodnog dana. Podaci o regionalnim tokovima pokazuju priliv električne energije iz više susednih sistema, uz samo ograničene tokove iz Srbije ka Mađarskoj.
Mogućnost da cena na SEEPEX-u ostane ispod nivoa HUPX-a time je sve više zavisila od raspoloživog prekograničnog kapaciteta i ponude u susednim zemljama. Kada se ta dva oslonca istovremeno smanje, cena u Srbiji može brzo da se približi cenama u Mađarskoj i Rumuniji. Fizički bilans, sa znatno većim neto uvozom nego prethodnog dana, potvrđuje tu povezanost.
Crna Gora jeftinija uprkos rastu cena
Crna Gora je ostala među jeftinijim tržištima u regionu, iako je cena na BELEN-u porasla za 35,90 €/MWh, na 266,41 €/MWh. Time je bila gotovo 37 €/MWh ispod Mađarske i oko 26 €/MWh ispod Srbije. Cena u vršnim satima dostigla je 277,10 €/MWh, dok je dnevni maksimum iznosio 400 €/MWh.
Ukupan fizički bilans Crne Gore bio je gotovo uravnotežen, ali su pojedinačni tokovi bili znatno veći nego što neto pozicija pokazuje. Zemlja je istovremeno preuzimala električnu energiju sa zapadne strane sistema, uključujući Italiju, i slala znatne količine ka Srbiji i drugim tržištima zapadnog Balkana. Zbog toga je, pored uloge malog nacionalnog tržišta, sve važnija kao prekogranični koridor za tranzit i arbitražu između Italije, Jadrana i zapadnobalkanske zone sa višim cenama.
Značaj te uloge dodatno će porasti kada TE Pljevlja 31. oktobra uđe u planirani remont. Time će se smanjiti domaći oslonac na termoelektranu u periodu u kojem su regionalne cene već povišene. Tokovi preko Crne Gore zato će se odvijati uz manju raspoloživost domaće termoproizvodnje.
Grčka izvan regionalnog cenovnog skoka
Grčka je bila glavni izuzetak od regionalnog poskupljenja. Cena na HENEX-u porasla je samo za 7,70 €/MWh, na 232,57 €/MWh, pa je bila približno 71 €/MWh niža nego u Mađarskoj, 79 €/MWh niža nego u Rumuniji i 60 €/MWh niža nego u Srbiji. Prosečan izvoz Grčke istovremeno je iznosio oko 2.010 MW, naspram 1.400 MW prethodnog dana, uz naročito snažne tokove ka Bugarskoj.
Grčka proizvodnja bila je znatno iznad domaće potrošnje, što je omogućilo da jeftinija električna energija teče na sever, ka znatno napetijem bugarskom i širem balkanskom tržištu. Tako je nastala jedna od najizraženijih skorijih geografskih podela cena u regionu: Grčka kao izvozna zona sa nižom cenom; Srbija, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora u sredini; a Rumunija, Bugarska, Mađarska i Albanija blizu ili iznad 300 €/MWh.
Mađarska i jugoistočna Evropa su, uprkos regionalnoj proizvodnji od oko 29,4 GW, i dalje prosečno uvozile gotovo 4 GW, dok je potrošnja premašivala 33,3 GW. Trgovcima i velikim industrijskim potrošačima trgovanje 28. oktobra pokazalo je da za novi regionalni cenovni skok nije neophodan veliki rast tražnje. Istovremeni pad proizvodnje iz vetra i sunca, uz nekoliko stotina megavata manji uvoz iz centralne Evrope, može biti dovoljan da cene u velikom delu jugoistočne Evrope brzo vrati ka rasponu od 300–400 €/MWh.
Ključni pokazatelji zato nisu samo kretanja potrošnje, već i prognoze proizvodnje iz obnovljivih izvora i uvozni tokovi iz Austrije i Slovačke. Važni su i zavisnost Srbije od uvoza, raspoloživost grčkog izvoza i termoproizvodnja u Crnoj Gori nakon početka remonta TE Pljevlja.
