Cene električne energije širom regiona JIE nastavile su svoj pad u 9. nedelji, sa opštim smanjenjima koja su dodatno potvrdila blaže tržišno okruženje. Grčka je pala -13,46% na €54,07/MWh, dok su Bugarska i Rumunija zabeležile oštrije korekcije od -22,71% i -21,72%, signalizirajući smanjenje pritiska u istočnom Balkanu. Mađarska je pala -19,67%, a Hrvatska -18,15%, prateći regionalni berzanski trend, dok je Srbija smanjila cene -14,48%. Turska je zabeležila najveći pad od -29,77%, odražavajući značajnu domaću prilagodbu cena. Italija je bila jedino tržište u porastu, sa +1,76% na €106,67/MWh, održavajući strukturni premijum u odnosu na susedna tržišta. Ukupno, 9. nedelja odražava poboljšane fundamente ponude i tražnje i verovatno jači obnovljivi output širom JIE, podstičući normalizaciju cena.
U Južnoj Evropi, većina zemalja JIE imala je cene ispod €100/MWh, osim Italije. Cene su se kretale od €21/MWh do €107/MWh. Turska je zabeležila najnižu prosečnu cenu od €20,74/MWh, dok je Srbija bila drugo najjeftinije tržište JIE sa €46,83/MWh nakon -14,48% smanjenja. Suprotno tome, Italija je imala najvišu prosečnu cenu od €106,67/MWh, sa porastom 1,76%. Mađarska je takođe bila među najskupljim tržištima sa €86,09/MWh. Najviše dnevne cene zabeležene su u utorak, 17. januara, dok su najniže zabeležene u nedelju, 1. marta. Cene u Centralnoj i Zapadnoj Evropi uglavnom su se smanjile, odražavajući poboljšane sistemske temelje i niže marginalne troškove, sa izuzetkom Iberskog tržišta.
Trgovci su zabeležili značajne regionalne korekcije: Poljska -20,62% na €90,37/MWh, Češka -20,25%, Francuska -20,80% i Austrija -19,81%. Slovenija je oslabila -18,73%, a Nemačka -12,99% na €74,94/MWh, zadržavajući ulogu cenovnog sidra. Belgija (-13,25%) i Holandija (-9,42%) pratili su pad, dok su Slovačka (-3,44%) i Švajcarska (-2,47%) pokazale minimalne prilagodbe, pokazujući relativnu stabilnost tržišta. Ibersko tržište se izdvojilo: Španija +18,04%, Portugal +54,64%, što sugeriše tvrđe lokalne fundamentalne faktore ili smanjen obnovljivi output.
Kako je počela 10. nedelja, Day Ahead cene 4. marta kretale su se od €99,58/MWh u Srbiji i €102,04/MWh u Grčkoj do €142,64/MWh u Mađarskoj i €143,6/MWh u Slovačkoj, ukazujući na rastući trend.
Regionalna potrošnja električne energije u 9. nedelji smanjila se za -1,87% na 17.429,74 GWh, odražavajući blaže vremenske uslove i smanjenje opterećenja. Mađarska (-12,34%) i Hrvatska (-11,28%) predvodile su padove, dok su Rumunija (-5,79%) i Bugarska (-5,47%) zabeležile umerene korekcije. Italija je smanjila potrošnju -4,22%, Grčka marginalno -1,80%, Srbija -3,89%, dok je Turska zabeležila rast +3,71%, dodajući skoro 250 GWh.
Promenljiva obnovljiva energija u regionu JIE bila je volatilna u 9. nedelji, sa ukupnim padom vetra i solarnih kapaciteta -24,0% na 2.995,93 GWh, uglavnom zbog slabijeg vetra. Italija je zabeležila najveći pad -78,1% vetra, uz delimično kompenzovan rast solarne energije +4,6%. Hrvatska sličan pad -77,1% (vetar -78,2%). Grčka i Rumunija smanjenje -7,5% i -25,1%, uz snažan solarni rast +30,1% Grčka, +69,5% Rumunija. Turska -15,5% RES, dok su Mađarska (+108,0%) i Bugarska (+23,2%) zabeležile izuzetan rast RES zahvaljujući snažnom solaru.
Hidroenergija je ojačala širom regiona, rastom +5,97% na 3.886,75 GWh, nadoknađujući slabiji vetar. Turska (+7,86%) i Hrvatska (+488,6%) predvodile su rast, Rumunija +5,50%, Srbija +36,24%. Bugarska (-17,82%) i Italija (-11,16%) zabeležile pad, dok je Grčka marginalno -1,49%, Mađarska +20,93% uprkos manjoj hidro bazi, čime se povećava fleksibilnost sistema.
Termalna proizvodnja porasla je +4,1% na 6.270,15 GWh, nadoknađujući slab vetar i selektivne promene potrošnje. Lignite/ugljen +5,77% (+165 GWh), gas +2,56% (+81 GWh). Turska predvodila sa rastom uglja 10,68%, ukupno termalno 2.609,78 GWh. Italija povećala termalnu proizvodnju (+8,47% gas, snažan oporavak uglja) preko 2.100 GWh. Mađarska gas -41,56%, smanjenje termalnog outputa 94 GWh, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Srbija smanjile ugljen po slabijoj potrošnji. Grčka +19,19% gas, ukupna termalna proizvodnja veća.
Međudržavni tokovi električne energije promenili se značajno, sa neto uvozom -79,1% na 1.551,96 GWh, odražavajući rebalans regionalne trgovine. Bugarska -99,7%, Mađarska -35,1%, Turska smanjila neto izvoz -34,1%. Grčka povećala izvoz +4,5% (-258,45 GWh neto), Hrvatska postala neto uvoznik, Rumunija sa marginalnog izvoza na uvoz. Italija pojačala uvoz +31,6% (1.344,68 GWh), Srbija stabilan neto uvoz.
