Do kraja prvog kvartala 2026. godine, najvažnija promena na tržištima električne energije u Jugoistočnoj Evropi (SEE) više nije samo činjenica da se gradi sve više vetro i solarnih kapaciteta. Suština promene je da su vetar i solar sada dovoljno veliki da oblikuju formiranje cena, prekogranične tokove, rad termoelektrana i troškove balansiranja, i na taj način postaju centralna operativna varijabla regionalnog elektroenergetskog sistema. Nedelja 16, obuhvaćena u vašem izveštaju, jasno je pokazala tu promenu: ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora u regionu porasla je za 21,7% na nedeljnom nivou, pri čemu je vetar skočio za 74,6%, dok je solar pao za 9,4%, stvarajući upravo onaj asimetrični obnovljivi profil koji danas pokreće volatilnost na SEE tržištima.
Taj nedeljni obrazac uklapa se u mnogo širi kvartalni trend. Širom Evrope, vetar i solar nastavljaju da dobijaju strukturnu težinu nakon rekordne 2025. godine, kada su po prvi put u EU nadmašili proizvodnju iz fosilnih izvora, dok solar posebno nastavlja da raste tempom koji menja strukturu intradnevnih cena i ekonomiku fleksibilne proizvodnje. Prema najnovijem izveštaju Ember-a, ovo nije privremena vremenska anomalija, već deo dugoročnog pomaka u strukturi proizvodnje.
Za Jugoistočnu Evropu, slika u prvom kvartalu 2026. je neujednačenija nego u severozapadnoj Evropi, ali pravac je isti. Grčka već ima znatno veći uticaj obnovljivih izvora na formiranje tržišnih cena nego pre samo nekoliko godina. Rumunija je i dalje snažno izložena varijabilnosti vetra, naročito kada je hidro proizvodnja pod pritiskom. Bugarska i Hrvatska sve više zavise od interakcije između intermitentne proizvodnje i prekogranične trgovine. Srbija je još u ranijoj fazi tranzicije, ali njen projektni pipeline je sada dovoljno veliki da će vetar, solar i kasnije skladištenje energije postati od perifernih faktora do cenotvornih elemenata u narednim godinama. Prema podacima udruženja za obnovljive izvore, Srbija trenutno ima 3.709,5 MW instaliranih kapaciteta iz OIE, uključujući 13 vetroelektrana ukupne snage 824,2 MW, dok solarni sektor brzo prelazi iz niske baze u višegigavatni razvojni pipeline.
Ključna tržišna činjenica je da vetar i solar ne utiču na sistem na isti način. Vetar je sve više izvor najvećih kratkoročnih šokova u SEE proizvodnji. U vašem izveštaju, ukupna proizvodnja iz OIE u Turskoj porasla je za 70%, gotovo u potpunosti zbog vetra. U Grčkoj je vetar više nego udvostručen, dok su Rumunija i Mađarska zabeležile snažne padove vetra koji su zategli lokalno snabdevanje i podigli cene. Srbija je imala najveći relativni rast obnovljive proizvodnje, ali sa niske baze i ponovo pretežno zbog vetra.
Solar se ponaša drugačije. On je manje „eksplozivan“ na nedeljnom nivou, ali sve snažnije utiče na dnevno suzbijanje cena, posebno u proleće i leto. Problem za SEE je što rast solarnih kapaciteta počinje da nadmašuje razvoj fleksibilnosti. To znači sve češće niske ili čak negativne cene u sred dana, veći rizik od ograničavanja proizvodnje i strmije večernje krive potrošnje koje moraju pokrivati gas, hidro, uvoz ili u nekim slučajevima ugalj i lignit. Ovakav obrazac već je poznat u zrelijim solarnim tržištima, a Jugoistočna Evropa se brzo kreće ka njemu. ACER upozorava da evropska tržišta električne energije ulaze u fazu trajne volatilnosti, gde su vremenski uslovi postali ključni pokretač tržišnog ponašanja.
Zato je Nedelja 16 toliko značajna. Izveštaj pokazuje da su, iako su cene gasa pale, cene električne energije u većini SEE tržišta porasle, jer je sistem bio vođen varijabilnošću obnovljivih izvora i hidro proizvodnje, a ne gorivima. Vetar je naglo porastao, solar oslabio, hidro je pao za 3,45%, a termoelektrane su morale da balansiraju sistem. Ovo je nova tržišna struktura: obnovljivi izvori više nisu „zeleni dodatak“ fosilnom sistemu, već glavni faktor koji određuje kretanje ostatka sistema.
Najvažniji trend u Q1 2026. nije samo rast OIE, već prelazak sa priče o kapacitetima na priču o fleksibilnosti. U 2024. i 2025. fokus je bio na aukcijama i instaliranim megavatima. U 2026. ključno pitanje postaje: da li sistem može da apsorbuje sledeći talas vetra i sunca bez toga da volatilnost preraste u trajnu tržišnu nestabilnost? To pitanje je ključno jer se region suočava sa istovremenim pritiscima: rast OIE, veća uloga interkonekcija, starenje termo kapaciteta, promenljiva hidrološka situacija i fragmentacija potrošnje. U takvom okruženju, sama izgradnja obnovljivih izvora nije dovoljna za smanjenje ukupnih troškova sistema.
Kratkoročna prognoza za ostatak 2026. godine je zato pozitivna za količinu proizvodnje iz OIE, ali mešovita za tržišne ishode. U osnovnom scenariju, vetar i solar nastavljaju rast u Grčkoj, Rumuniji i Srbiji, dok se prosečne cene blago stabilizuju, ali ostaju volatilne na dnevnom i nedeljnom nivou. U ovom scenariju, solarni pritisak u sred dana jača u proleće i leto, dok vetroviti periodi i dalje izazivaju nagle, ali kratkotrajne padove cena.
U zategnutijem scenariju, nedostatak fleksibilnosti postaje dominantan problem. Više obnovljivih kapaciteta tada ne znači manje skokova cena, već veću intradnevnu i balansnu volatilnost. Cene češće padaju u periodima visokog vetra i sunca, ali i brže rastu kada proizvodnja padne ili se prekogranični uvoz smanji. To će verovatno biti ključni rizik SEE tržišta krajem 2026. i početkom 2027. godine, ako skladištenje, balansni mehanizmi i mrežna infrastruktura ne budu pratili tempo rasta OIE.
Za investitore i energetske kompanije, implikacija je jasna: vetar i solar više nisu samo proizvodna imovina, već faktor koji redefiniše vrednost svih povezanih segmenata. Gasne elektrane postaju fleksibilni balansni resursi, prekogranični kapaciteti postaju alat za upravljanje volatilnošću, hidro postaje ključni stabilizator, a skladištenje energije postaje nedostajući most između jeftine obnovljive proizvodnje i stabilnog tržišta.
Zato će naredna faza razvoja SEE tržišta biti definisana ne onima koji imaju najviše obnovljivih megavata, već onima koji ih kombinuju sa fleksibilnošću: skladištenjem, balansnim kapacitetima, trgovačkom optimizacijom i pristupom interkonekcijama. Q1 2026 pokazuje da je Jugoistočna Evropa već ušla u tu novu fazu.
Skladištenje baterija postaje ključni investicioni sloj u Jugoistočnoj Evropi
Ako su vetar i solar glavna priča tranzicije u Jugoistočnoj Evropi, onda skladištenje baterijama postaje ključni nedostajući sloj koji određuje da li će ta tranzicija dovesti do stabilnijeg, jeftinijeg i finansijski održivog sistema. Strateški značaj baterija više nije teorijski. Do Q1 2026, skladištenje je prešlo iz pilot faze u glavni element dizajna tržišta u Evropi, a SEE polako prati taj trend, iako neujednačeno.
Širi evropski kontekst je jasan. SolarPower Europe navodi da je EU dodala 27,1 GWh baterijskog skladištenja u 2025. godini, što označava novu fazu zrelosti sektora, dok dugoročne projekcije ukazuju na snažan rast u ovom desetleću. To je važno za SEE jer region ulazi u uslove koji čine baterije ekonomski relevantnim: veći udeo OIE, izražene intradnevne oscilacije cena, sve češće nulte ili negativne dnevne cene i sve veći značaj balansnih usluga.
Vaš izveštaj za Nedelju 16 to jasno pokazuje: vetar +74,6%, solar -9,4%, hidro -3,45%, uz rast cena uprkos padu gasa. U sistemu sa većim udelom baterija, višak energije u periodima visoke proizvodnje mogao bi da se prebaci u period deficita, smanjujući i gubitke i večernje skokove cena. Umesto toga, tržište zavisi od termo fleksibilnosti i uvoza.
Ključna investiciona logika baterija u SEE je upravo tu: ne zamenjuju sezonsko skladištenje ili baznu proizvodnju, već rešavaju kratkoročne neravnoteže – vremensko pomeranje solarne proizvodnje, ublažavanje vetrovnih šokova, balansne usluge i smanjenje troškova stabilizacije sistema.
Najnapredniji razvoj u ovom segmentu trenutno je u Rumuniji, gde se razvijaju gigavatni projekti skladištenja, uključujući sisteme povezane sa Enery, Electrica i PPC grupom, kao i projekte reda 200 MW / 400 MWh u blizini Iașija. Rumunija ima snažan potencijal zbog velike mreže, visoke volatilnosti i rastuće OIE baze.
Grčka je drugi ključni centar razvoja, sa velikim projektima skladištenja i snažnim regulatornim podsticajima, dok Srbija ulazi u ranu fazu kroz hibridne solar-plus-storage projekte i rastući interes privatnog sektora.
Prognoza za 2026. godinu je ubrzanje, ali ne ravnomerno. Rumunija i Grčka vode, Srbija postepeno ulazi, dok Bugarska i Hrvatska selektivno razvijaju projekte gde ekonomika to opravdava. U optimističnom scenariju, baterije počinju da smanjuju intradnevne razlike cena i poboljšavaju prihode obnovljivih izvora. U sporijem scenariju, ograničenja mreže i regulative usporavaju razvoj, što produžava period visoke volatilnosti.
Zaključak Q1 2026 je jasan: baterije više nisu dodatna opcija, već strukturni uslov za nastavak rasta vetra i sunca bez destabilizacije tržišta. Vetar i solar su otvorili prvo poglavlje tranzicije. Baterije pišu drugo.
