Udeo energenata iz obnovljivih izvora u snabdevanju energijom u Evropskoj uniji gotovo se udvostručio za 10 godina, pokazuju najnoviji podaci evropske statističke službe Eurostat.
Udeo energenata iz obnovljivih izvora se povećao u EU sa pet odsto bruto domaće potrošnje energije u 1999. na devet odsto u 2009. godini, navodi se u izveštaju Eurostata, čije podatke je danas objavio portala EurAktiv Srbija.
Medju članicama EU Letonija najviše koristi energiju iz obnovljivih izvora, dok je u Evropi u tome prva Norveška, koja nije članica EU, sa udelom od više od 40 odsto bruto domaće potrošnje energije, navodi se u izveštaju koji je objavljen povodom Evropske nedelje održive energije.
U 2009. godini nafta je i dalje bila glavni izvor energije u 27 članica EU sa udelom od 37 odsto u ukupnoj bruto domaćoj potrošnji energije. Udeo nafte se ipak smanjio sa 39 odsto u 1999. godini.
Malta se u potpunosti oslanja na naftu čiji je udeo u bruto domaćoj potrošnji energije 100 odsto, dok na Kipru taj udeo iznosi 96 odsto. Nafta je značajan izvor energije i u Luksemburgu (63 odsto), Grčkoj (55 odsto), Irskoj (52 odsto) i Portugaliji (50 odsto).
Udeo nuklearne energije nije se bitnije menjao i tokom 10-ogodišnjeg perioda bio je oko 14 odsto. Nuklearna energije je najzastupljenija u Francuskoj (40 odsto), Litvaniji (34 odsto) i Švedskoj (29 odsto).
Učešće gasa u potrošnji u EU povećalo se sa 22 odsto na 24 odsto. Najveći udeo gasa je zabeležen u Holandiji (43 odsto), Italiji i Velikoj Britaniji po 38 odsto i Madjarskoj (36 odsto).
Estonija najviše koristi čvrsta goriva (58 odsto), a slede Poljska (54 odsto), Češka (41 odsto) i Bugarska (36 odsto). Udeo čvrstih goriva u bruto domaćoj potrošnji smanjio se za 10 godina u EU sa 18 na 16 odsto.
U svim zemljama EU se povećao udeo obnovljivih energija izmedju 1999. i 2009. godine a najviše u Danskoj, Švedskoj, Nemačkoj i Portugaliji.
U Danskoj se udeo povećao sa osam odsto bruto domaće potrošnje u 1999. na 17 odsto u 2009.
Istraživanjem su obuhvaćene i Hrvatska, Makedonija i Turska koje imaju status kandidata, kao i Norveška i Švajcarska koje nisu članice EU.
U Hrvatskoj se učešće obnovljivih energenata u potrošnji neznatno smanjilo sa 11,3 odsto u 1999. na 10,9 odsto u 2009. godini, a u Makedoniji je udeo ostao praktično isti, oko 11 odsto. U Turskoj se udeo značajnije smanjio sa 15 odsto u 1999. na 9,9 odsto u 2009. godini.
Norveška u Evropi ima najveći udeo obnovljivih izvora energije. Taj udeo se donekle smanjio za 10 godina – u 1999. iznosio je 44,4 odsto a u 2009. 42,4 odsto.
Izvor beta.rs
