Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) nije samo promenilo trgovačko ponašanje niti preoblikovalo cenovne razlike u Jugoistočnoj Evropi. Ono je počelo da precrtava konkurentsku mapu elektroenergetskih sistema u regionu, stvarajući jasnu strukturnu podelu između niskougljeničnih i termoenergetskih portfolija zasnovanih na uglju. Ova divergencija nije teorijska niti postepena—ona je neposredna, merljiva i direktno ugrađena u ekonomiku prekogranične trgovine. Prvi kvartal 2026. pruža prve konkretne dokaze da CBAM funkcioniše kao snažan diferencijator konkurentnosti, sa implikacijama koje prevazilaze kratkoročne tržišne oscilacije.
U osnovi ove podele nalazi se primena podrazumevanih faktora emisija, koji određuju trošak ugljenika za uvoz električne energije u EU. Ovi faktori, izraženi u tonama CO₂ po megavat-satu, služe kao aproksimacija karbonskog intenziteta sistema izvoznika. U praksi, oni pojednostavljuju kompleksne strukture proizvodnje i često deluju kao grubi pokazatelji. Posledični troškovi su značajni: u prvom kvartalu 2026. Albanija je imala CBAM trošak od 0 €/MWh, dok je Srbija bila na oko 78,45 €/MWh, Bosna i Hercegovina 86,5 €/MWh, a Crna Gora oko 73,8 €/MWh. Ovi iznosi nisu marginalni—oni menjaju osnovnu ekonomiku trgovine.
Neposredan efekat je bifurkacija konkurentnosti u regionu. Niskougljenični sistemi, posebno oni zasnovani na hidroenergiji, dobijaju strukturnu prednost koja nadilazi njihove već niske proizvodne troškove. Oni mogu izvoziti u EU bez dodatnih troškova ugljenika i time postaju preferirani dobavljači. Nasuprot tome, sistemi zasnovani na uglju suočavaju se sa dvostrukim pritiskom: visokom emisijom i dodatnim troškom koji često nadmašuje cenovne razlike između tržišta. Tržište koje je nekada bilo relativno uravnoteženo sada postaje segmentirano po karbonskom kriterijumu.
Razlika između Albanije i Crne Gore jasno ilustruje ovu dinamiku. Oba sistema su imala koristi od povećane hidroproizvodnje i nižih cena, ali su njihovi izvozni rezultati bili potpuno različiti. Albanija je povećala izvoz zahvaljujući nultom faktoru emisija, dok je Crna Gora, uprkos povoljnim cenovnim razlikama (npr. sa Italijom oko 43 €/MWh), zabeležila pad izvoza. Razlog je očigledan—CBAM trošak je neutralisao tržišnu prednost i učinio izvoz neisplativim.
Implikacije za sisteme zasnovane na uglju su duboke. Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora tradicionalno su se oslanjale na termoelektrane kao osnovu proizvodnje i izvoza. CBAM sada dovodi u pitanje ovaj model, jer vrednuje emisije, a ne operativnu efikasnost. Time se smanjuje konkurentnost postojećih kapaciteta i uvodi neizvesnost u njihovu buduću upotrebu.
Ova promena utiče na ceo životni ciklus termoelektrana. Prihodi opadaju zbog ograničenog pristupa izvoznim tržištima, dok troškovi rastu zbog karbonskih opterećenja. Dugoročno, to može dovesti do smanjenja iskorišćenosti kapaciteta, slabijeg novčanog toka i revizije vrednosti imovine. Ključno pitanje više nije da li su ovi sistemi troškovno konkurentni, već da li su održivi u karbonski regulisanom okruženju.
Divergencija se prenosi i na investicione signale. Niskougljenični sistemi dobijaju jasnu prednost, čime se podstiču ulaganja u hidro, vetar i solar. Međutim, za sisteme zasnovane na uglju situacija je kompleksnija. Iako CBAM povećava troškove emisija, ne nudi jasan put tranzicije, naročito u regionima sa ograničenim pristupom kapitalu i infrastrukturom. To može dovesti do investicionog zastoja, gde se postojeći kapaciteti kažnjavaju, a novi se ne razvijaju dovoljno brzo.
Ova asimetrija može imati neželjene posledice. Umesto ubrzanja energetske tranzicije, može doći do smanjenja ukupnih investicija, jer učesnici tržišta čekaju veću regulatornu jasnoću. Neizvesnost oko budućih cena ugljenika i pravila tržišta povećava rizik dugoročnih ulaganja.
Uticaj se širi i na regionalnu integraciju tržišta. Zapadni Balkan je dugo težio usklađivanju sa EU tržištem, a prekogranična trgovina je bila ključni mehanizam. CBAM uvodi novu prepreku kroz različit tretman sistema prema emisijama. Niskougljenični sistemi se približavaju EU, dok se oni zasnovani na uglju udaljavaju, što vodi ka fragmentaciji tržišta.
Ova promena je vidljiva i u preusmeravanju tokova trgovine. Trgovci sve više biraju rute sa nižim emisijama, stvarajući tzv. „CBAM-efikasne koridore“. Albanija postaje važniji čvor, dok rute kroz karbonski intenzivne sisteme gube značaj. Trgovina se sve više određuje emisijama, a ne geografijom.
Sa aspekta cena, ovo uvodi dodatnu složenost. Niskougljenični sistemi imaju niske cene i pristup izvoznim tržištima, dok sistemi zasnovani na uglju imaju niže domaće cene, ali bez mogućnosti izvoza. Time se produbljuje jaz u prihodima između tržišta.
Veza između CBAM-a i EU ETS-a dodatno pojačava ovu razliku. Kako su troškovi vezani za cenu CO₂, rast cena emisija dodatno pogoršava položaj termo sistema. U prvom kvartalu 2026. cena od 75,36 €/t već je bila značajna, a njen dalji rast će dodatno produbiti razliku u konkurentnosti.
Korišćenje podrazumevanih faktora emisija unosi dodatnu rigidnost. Oni se primenjuju na nivou države i ne odražavaju promene u proizvodnji. Čak i kada sistem privremeno koristi hidroenergiju, i dalje snosi isti trošak. To dovodi do neusklađenosti između realnih i obračunatih emisija.
Za donosioce odluka, izazov je usklađivanje ciljeva dekarbonizacije i integracije tržišta. Potrebna su preciznija rešenja, poput priznavanja stvarnih emisija ili usklađivanja sistema određivanja cene ugljenika u regionu sa EU ETS-om, kako bi se smanjile tržišne distorzije.
U budućnosti, jaz između niskougljeničnih i termo sistema verovatno će se produbljivati, osim ako ne dođe do značajnih promena. Tržište će favorizovati sisteme sa niskim emisijama, dok će sistemi zasnovani na uglju morati da se prilagode ili fokusiraju na domaće tržište.
Prvi kvartal 2026. jasno pokazuje da konkurentnost više ne zavisi samo od troškova proizvodnje ili resursa. Ona je sada direktno povezana sa karbonskim intenzitetom i regulativom. CBAM je uveo novu hijerarhiju na tržištu.
Ova transformacija je tek na početku, ali već sada je jasno da će odnos između emisija, cena i tržišne integracije oblikovati budućnost elektroenergetskog sektora u regionu. Razlika između niskougljeničnih i termo sistema postaće ključni faktor u određivanju tokova trgovine, cena i investicija, uspostavljajući novi konkurentski poredak u Jugoistočnoj Evropi.
Pripremljeno od strane virtu.energy
