Cene električne energije za domaćinstva ostale su relativno niske i uglavnom stabilne u većem delu Zapadnog Balkana, dok je Rumunija u prvoj polovini 2026. zabeležila najveći godišnji rast u EU, od 51,6% u nacionalnoj valuti. Podaci Eurostata pokazuju da maloprodajne tarife ne odražavaju nužno troškove nabavke i rada elektroenergetskog sistema.
U poređenju cena za domaćinstva, Srbija i Albanija beleže po 11,9 eurocenti/kWh, a Severna Makedonija 11,6 eurocenti/kWh. Cena u Crnoj Gori iznosi 10,3 eurocenta/kWh, u Bosni i Hercegovini 9,9 eurocenti/kWh, a na Kosovu 8,69 eurocenti/kWh.
U EU je cena u Mađarskoj oko 11 eurocenti/kWh, niža nego u većem delu jugoistočne Evrope, dok je u Bugarskoj oko 13 eurocenti/kWh. Rumunija je, uz godišnji skok cena, imala i najvišu cenu struje u EU prilagođenu kupovnoj moći, od 46,9 na 100 kWh.
Regulisane ili podržane tarife mogu da prikriju troškove veleprodaje i šireg sistema. Oktobarski račun Srbije za uvoz struje, izloženost Kosova uvozu tokom zime i kompenzacioni programi u Bugarskoj pokazuju da niske cene za domaćinstva mogu postojati uporedo sa visokim troškovima nabavke, balansiranja ili budžeta.
Za investitore i industrijske kupce, sama tarifa za domaćinstva zato nije dovoljna za procenu ekonomike tržišta. Na nju utiču formiranje veleprodajnih cena, troškovi balansiranja i mreže, programi podrške i mogućnost prenosa troškova na potrošače.
Tržišta jugoistočne Evrope sve se više dele na ona koja brzo prenose pritiske elektroenergetskog sistema na kupce i ona koja odlažu ili raspodeljuju prilagođavanje. Subvencije, uvozna izloženost, mrežarine i balansni troškovi znače da tabele maloprodajnih cena same po sebi nisu pokazatelj konkurentnosti elektroenergetskog sistema.
