EPS neće zabeležiti gubitak u 2013. godini i to je veoma značajno, a u odnosu na planirano finansijsko poslovanje rezultat je popravljen za čak 200 miliona evra. – Sprovođenje Polaznih osnova je glavni zadatak kako bi kompanija postala uspešna, efikasna i profitabilna. – Statut je osnova za sve buduće promene unutar EPS-a
Rekordna proizvodnja, uspešan izvoz električne energije, poboljšanje finansijske situacije i prvi koraci u reorganizaciji kompanije najvažniji su rezultati u poslovanju „Elektroprivrede Srbije” u 2013. godini – kaže u razgovoru za list „kWh”Aleksandar Obradović, v. d. direktora EPS-a.
Prvi čovek EPS-a ukazuje na to da je 2013. godina bila istorijska u poslovanju, jer je u godini kada je obeleženo 120 godina od početka elektroprivredne delatnosti otvoreno tržište električne energije na visokom naponu. EPS je na tom tržištu uspeo da ostane dominantan, zadržao je 97 odsto tržišta i ostvario dodatni prihod od 20 miliona evra.
Kako je EPS završio 2013. godinu?
„Elektroprivreda Srbije” je u 2013. godini ostvarila rekordnu proizvodnju i jedan od najboljih finansijskih rezultata u istoriji EPS-a. Proizvodni rekordi su oboreni u svim sektorima proizvodnje, kako u termosektoru, tako i u proizvodnji električne energije iz hidrokapaciteta. Proizvodnja električne energije u 2013. godini je dostigla oko 37,4 milijarde kilovat-sati i u odnosu na plan to je više za 429 miliona kilovat-sati, a u odnosu na 2012. godinu povećanje dostiže skoro tri milijarde kWh.Izvoz električne energije je, takođe, rekordan. EPS je izvezao tri milijarde kilovat-sati i ostvario na taj način prihod od oko 130 miliona evra. To je nezabeleženo u „Elektroprivredi Srbije”.
Kakvi su finansijski rezultati?
EPS neće zabeležiti gubitak u 2013. godini i to je veoma značajno. U odnosu na planirano finansijsko poslovanje rezultat je popravljen za čak 200 miliona evra. Preciznije podatke imaćemo sredinom januara.
Tokom 2013. godine radilo se i na reorganizaciji kompanije i na sprovođenju Polaznih osnova koje je usvojila Vlada Srbije. Šta je sve učinjeno?
Sprovođenje Polaznih osnova, koje je usvojio osnivač EPS-a, Vlada Srbije, glavni su zadaci kompanije kako bi ona postala uspešna, efikasna i profitabilna. U 2013. godini počelo je da radi privredno društvo „EPS Snabdevanje”, ali je ostalo još mnogo posla na putu korporativizacije. EPS uspešno posluje na otvorenom liberalizovanom tržištu, a čak i uz sve neefikasnosti koje trenutno postoje u sistemu, EPS uspeva da zadrži dominantnu ulogu u Srbiji. EPS će proći kroz velike organizacione promene u toku 2014. godine, jer se od 1. januara 2014. godine otvara novi segment tržišta na srednjem naponu. Većina kompanija na srednjem naponu, gde je oko 3.000 kupaca, izlazi na otvoreno tržište i bira svog snabdevača električnom energijom. Očekujem da će „Elektroprivreda Srbije” i u tom segmentu postići odlične rezultate, da će ostati dominantan snabdevač i da će ostvariti dodatni finansijski prihod.
Pojedini trgovci električnom energijom negoduju zbog dominantog položaja EPS-a i ukazuju da je lako najvećem proizvođaču da bude i najveći trgovac.
Da li je sve baš tako?
Tržišna utakmica je već počela. Tu važe tržišna pravila. Sada se vidi zašto sam insistirao na osnivanju „EPS Snabdevanje”. Početkom 2013. godine tadašnji Upravni odbor je dugo blokirao odluku o osnivanju „EPS Snabdevanje” i ono je počelo sa radom tek 1. jula ove godine. Ali uz sve probleme pri osnivanju „EPS Snabdevanje” i uz veliki bojkot nekih delova sistema koji su se protivili promenama, „EPS Snabdevanje” funkcioniše sve bolje i uveliko potpisuje ugovore sa kupcima. Jedinog kupca kojeg smo izgubili na visokom naponu početkom 2013. godine uspeli smo da vratimo kao kupca na srednjem naponu. To samo pokazuje da EPS, i kad izgubi nekog kupca, može da ga povrati dobrom organizacijom, korektnim pristupom i jasnom komunikacijom benefita. Još od septembra 2013. godine „EPS Snabdevanje” je organizovalo sastanke sa kupcima, prezentacije na kojima je objašnjavano kupcima šta znači liberalizacija tržišta. Ceo sistem EPS-a vrlo je aktivan u saradnji sa Vladom Srbije, Ministarstvom energetike i mnogim institucijama u državi.
Često ukazujete na neophodne promene u EPS-u. Da ovakav kakav sad jeste, neefikasan i neadekvatno organizovan, ne može najbolje da funkcioniše. Šta sve treba da se uradi?
Neefikasnost je prevashodno problem za vlasnika. Šta znači neefikasnost u EPS-u? To znači da imamo troškove koje ne i trebalo da imamo. I to imamo veće troškove u finansijama, pravnim poslovima, informacionim tehnologijama javnim nabavkama, ljudskim resursima, odnosima sa javnošću… Umesto da jednom nešto uradimo, to radimo sada i po 14 puta. Takva organizacija nije optimalna i to će morati da se menja. Procenjeno je su ti troškovi minimalno oko 36 miliona evra na godišnjem nivou. To znači da svaki dan gubimo oko 100.000 evra. To je opšti problem EPS-a i samo korporativizacijom, promenom Statuta i reorganizacijom EPS-a to možemo da promenimo. Zbog neefikasnosti postoje problemi i u organizaciji. Ali bez obzira na sve neefikasnosti zahvaljujem se koleginicama i kolegama koji su i pored svega toga uspeli da postignu fantastične rezultate. Zamislite samo šta bi se desilo kada bismo još reorganizovali EPS i postali efikasniji. Nije cilj potpisati što veći broj ugovora i povećati prihode. Za vlasnika bi, prema mom mišljenju, trebalo da bude bitno koliko je ta firma profitabilna. Jer ako na jednoj strani povećate prihode, a sa druge strane povećate i rashode, situacija može biti gora nego pre. Efikasnost EPS-a mora da bude na prvom mestu. Moramo da budemo efikasniji – to je osnova.
Zašto?
Samo najjači na tržištu opstaju. I to više nije pitanje odluke Vlade Srbije, već poslovanja na tržištu. Pogledajete „Telekom”, „Telenor” i „Vip”. Ko danas „Telekomu” garantuje klijenta? Niko. Zato nije dobro vezivanje ruku i nogu EPS-u. Uvek dajem primer reorganizacije u „Telekomu” i JAT-u. „Telekom” je reorganizovan i posluje uspešno, a JAT urušen, pa je preostalo da se ključevi od preostalog, malo zdravog dela firme daju nekom drugom. Onaj ko koči transformaciju EPS-a u modernu, efikasnu kompaniju, koči i napredak privrede Srbije. Sve ostalo je samo šminka.
Vlada Srbije je imenovala Nadzorni odbor. Koji su sledeći koraci?
Prvi korak je napravljen. Po Zakonu o javnim preduzećima, ukinut je Upravni odbor i imenovan je Nadzorni odbor. Očekujem da se usvoji novi Statut kompanije koji potom odobrava Vlada Srbije. Nadam se da će taj Statut biti osnova za sve buduće promene unutar EPS-a i promene osnivačkih akata svih privrednih društava.
Šta to sve podrazumeva?
O detaljima tih organizacionih promena biće više reči čim krenu promene osnivačkih akata koje bi trebalo da se urade početkom 2014. godine. Prvo stvaramo pravni okvir unutar firme, a onda na osnovu toga kreće reorganizacija. Novi Statut omogućava da promenimo sve unutrašnje akte unutar EPS-a, koji su preduslov za početak korporativizacije. Vodilja ka svim tim promenama su Polazne osnove za reorganizaciju, koje je Vlada Srbije usvojila, i kao v. d. direktora radiću prema tom dokumentu.
Da li će novim Statutom EPS-a odgovornost imati„ime i prezime”?
Statut bi to trebalo da omogući. Taj dokument propisuje da direktor uređuje osnivačka akta, piše odgovornosti, definiše odgovornost između matičnog preduzeća i zavisnih firmi. Sada se stvara mehanizam kojim bi se utvrdila pravila po kojima odgovornost ima „ime i prezime”. Statut omogućava uređenje kompanije i to je posao direktora. Zahvaljujući Ministarstvu energetike pokrenuli smo te promene i Ministarstvo je omogućilo početak ispunjavanja Polaznih osnova za reorganizaciju. Otpora će biti, to je sigurno, ali su promene neophodne.
Iz Ministarstva energetike najavljeno je da će uskoro EPS preći u akcionarsko društvo, govori se o tome da procena kapitala sada nije uslov za to. Da li je to tačno?
Kapital u jednom momentu mora da se proceni. Nismo mogli do sada da uradimo procenu kapitala, jer je neophodno da znamo šta je sve imovina EPS-a. Zbog Zakona o javnoj svojini sve je prolongirano. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, biće dovoljno da prvi korak bude promena pravne forme, a potom da se proceni kapital.
Pominjali ste da javno preduzeće teško može da se izbori sa tržištem.Šta ako EPS ostane JP i dočeka i 2015. godinu kao javno preduzeće?
Proizvodnja električne energije nije više proizvodnja od opšteg interesa, a u očima državnih organa i javnosti EPS je javno preduzeće gde je proizvodnja i dalje delatnost od opšteg interesa. To dosta ugrožava mogućnost brze reakcije na tržištu. Stvara se privid da EPS kao državna firma ima dominantan položaj, a EPS je u stvari u podređenom položaju u odnosu na ostale prodavce električne energije. Oni mogu da se snabdevaju električnom energijom veoma brzo i fleksibilno, a naši proizvodni kapaciteti mogu da budu ugroženi. Jedan od primera je zastoj u pojedinim poslovima zbog procedura javnih nabavki. Naši konkurenti se ne bave javnim nabavkama.
Na to sektor proizvodnje mesecima upozorava. Šta učiniti?
Elektrane EPS-a su stare, a za sigurnu i pouzdanu proizvodnju neophodni radovi na opremi i objektima elektrana moraju se obaviti kvalitetno i u planiranom roku. Važno je da imamo što manje zastoja u sprovođenju javnih nabavki, a i da planiranje bude što preciznije. Jer ako zbog kašnjenja u procedurama bude smanjen obim remonta, može doći do smanjenja pogonske spremnosti onih kapaciteta u koje se ulagalo poslednjih godina. Proizvodnja je bila na testu izdržljivosti u 2013. godini i uspešno ga je prošla, ali moramo ulagati u održavanje i unapređenje postojećeg nivoa proizvodnje.
Plan krajem marta
Ima li novih vesti u investicionom sektoru?
Uz otvaranje tržišta i reorganizaciju, zahvaljujući kojoj će EPS biti efikasniji, jedan od zadataka je investicioni plan. Do kraja marta 2014. godine u saradnji sa resornim ministarstvom pripremićemo konkretan plan investicija gde će biti izdvojene sve prioritetne investicije. U 2013. godini potpisali smo ugovor sa našim kineskim partnerima za izgradnju novog termo-postrojenja „Kostolac B 3” i proširenje kopa „Drmno”. To je trenutno najveća investicija u „Elektroprivredi Srbije” i prva investicija u proizvodnim kapacitetima u poslednjih 20 godina. U RB „Kolubara” pokrenuli smo investiciju od 200 miliona evra u vezi sa zaštitom životne sredine i homogenizacijom uglja. U toku su i poslovi u „Đerdapu“ i „Zvorniku“.
Jak signal iz Ministarstva
Insistirali ste na jedinstvenoj ceni mrežarine za kupce koji izlaze na tržište. To nije rešeno unutar EPS-a osnivanjem jednog Operatora distributivnog sistema, ima li pomaka da zaista svi kupci na tržištu imaju jednake cene pristupa distributivnom sistemu?
Iz Ministarstva energetike imamo jak signal da će naše ministarstvo obezbediti pravnu mogućnost da se uspostavi jedinstvena cena mrežarine od 1. januara. To znači da bi svi kupci na otvorenom tržištu bez obzira kojoj distribuciji pripadaju trebalo da imaju istu cenu mrežarine na teritoriji cele Republike Srbije.
Izvor; EPS Kwh
