Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedSrbija: Vrednost uvoza...

Srbija: Vrednost uvoza struje od 1. do 19. jula dostigla 45 miliona evra

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Vlada Srbije usvojila je nacionalni plan za energetiku i klimu koji predviđa da se do 2030. godine dobija 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora. Dok ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović govori da je snabdevanje strujom sasvim stabilno, potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić navodi da obmanjuje narod, da se elektroenergetski sistem raspada i da Srbija uvozi 40 odsto struje koja se dnevno troši. 

Energetski stručnjak Miloš Zdravković kaže u razgovoru za N1 da trenutni ciklus poslovanja EPS-a podseća na onaj period kada je njime rukovodio Milorad Grčić.

„Ovo što je izneo gospodin Nikezić su relevantne činjenice. Svaki vaš gledalac, svaki zainteresovani građanin Republike Srbije može na sajtu EPS-a da vidi kolika je bila proizvodnja u prošlosti i koliko je planirana za ovu godinu. Naš elektroenergetski sistem je predviđen da je između 70-71% proizvede iz termokapaciteta za ovu godinu. Svedoci smo da je manje od 60% struje proizvedeno u termoblokovima. To govori o tome da nešto ne valja. Na sajtu EPS-a  se vidi da od 2020. godine kontinuirano smanjujemo proizvodnju uglavnom. I to je osnovni problem“, navodi on.

Dodaje da je u jednom trenutku ove godine, u martu i aprilu, cena električne energije u Evropi bila čak i negativna zbog velike upotrebe obnovljivih izvora energije.

„Tada su mogli da uvezu velike količine energije praktično za džabe i da ne osetimo potrošnju iz naših hidroelektrana koje je trebalo da proizvedu nekih 30% električne energije. Dobro je što trgovina električne energije onlajn može da se prati iz minuta u minut. Naši građani znaju za tri tarife, zelenu, plavu i crvenu, višu i nižu tarifu i tako posmatraju. Međutim, strujom se trguje u 24-časovnom periodu i njena cena varira na tržištu. Jedna je stvar koliko nas košta proizvodnja električne energije, a po kojoj ceni je kupujemo“, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da je činjenica da ne proizvodimo dovoljno struje, ma šta čuli od ministarke i osvrće se na februar 2012. godine, kada je, kako kaže potrošnja struje bila veća od one tokom julskih vrućina.

„Rekli su da je ovo bilo sada u julu rekordna potrošnja, da su se izjednačile zimske i letnje potrošnje. Maltene da je bilo i veće potrošnje sada. To nije istina. Čak i za ovu godinu, dakle, u tom periodu kada je bila kao rekordna, tih 105 miliona kilovat časa električne energije i dalje je manje od 121 miliona kilovat časova, koja je u januaru ove godine bila. A da ne govorimo o 2. februaru 2012. kada je potrošnja bila 137 miliona. Tada smo proizveli 94,6% struje, a sada oko 77 odsto. To znači da je ovo drastičan pad“, navodi Zdravković.

Bajke o usklađivanju sa EU

Meteorolog Milenko Jovanović na pitanje koliko je realno da do 2030. godine imamo 45% energije iz obnovljivih izvora, kaže: „To je sigurno realan plan, koji je neambiciozan, jer je u 2022. godini bilo oko 42 procenta 41,6%. Prema tome, to povećanje od sedam do osam odsto nije ništa. Srbija dobija 42 odsto energije iz obnovljivih izvora, zato što je bila dobra hidrološka situacija. Tih 45 odsto nije ništa ambiciozno“.

Kaže da je elektroenergetski sektor najveći zagađivač u Srbiji, koji čak i pet puta više zagađuje od onoga što bi trebalo prema zvaničnim procedurama metodologije koje važe u svetu.

To se desi jer ne ložimo ono što prijavljujemo, nego nešto drugo, neke mutante koje pravimo zarad nekog interesa ili neznanja. Govorimo o bajkama i usklađivanju sa EU, a imamo visok procenat smrtnosti upravo zbog aerozagađenja„, ističe meteorolog.

U Beogradu je potrebno za 56 procenata smanjiti koncentraciju PM čestica u vazduhu do 2030. godine, dodaje on.

„Energetski sistem vode ljudi bez vizije“

Miloš Zdravković kaže da iza plana za energetiku stoji politika.

„Čekaju se, pre svega, izbori u Americi. Indija je, kao najmnogoljudnija zemlja na planeti, uložila značajna sredstva u povećanju proizvodnje električne energije iz uglja. Kina i Rusija su takođe na tom fonu. S druge strane, mi smo u Evropi, želeo to neko da prihvati ili ne i moramo da se ponašamo po pravilima Evrope. Sad, ovde je samo pitanje koliko smo mi kadri da dođemo do toga. A to će, naravno, na kraju građani morati da plate. Pod jedan – kolega je pomenuo zdravlje. To je jedna stvar, a druga stvar i ekonomija, naši proizvodi će biti skuplji“, navodi stručnjak za energetiku.

Dodaje i da naš elektroenergetski sistem vode ljudi koji nemaju viziju, niti osnovno obrazovanje.

„Vidimo da uvozimo veliku količinu električne energije, a izvozimo kad joj vreme nije. Prvih šest meseci smo izvezli smo struju za 70 miliona evra, a onda u prvih 19 dana jula uvezli za 45 miliona. To nije normalno. To se dešava zbog nestručnosti ljudi. Kad je Miroslav Tomašević, bivši direktor EPS-a vršio remonte, imao je rasprave sa aktulenom ministarkom, jer žena dan radnog staža u energetici nema“, ističe on, prenosi N1.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Počinje javni uvid u projekat vetroelektrane Snaga Istoka

Detaljni regulativni plan (DRP) za vetroelektranu Snaga Istoka u opštini Bor, u istočnoj Srbiji, sada je dostupan na javni uvid, što predstavlja značajan korak ka realizaciji ovog projekta snage 300 MW. Investitor u projektu je lokalna kompanija Snaga Istoka,...

Crna Gora unapređuje ciljeve obnovljive energije novim sporazumima o MHE i usklađivanjem sa EU

Prema nedavnom izveštaju o projektima obnovljive energije u Crnoj Gori, zemlja trenutno ima 29 aktivnih koncesionih ugovora za izgradnju malih hidroelektrana (MHE), što omogućava ukupno 42 objekta. Od toga, 33 MHE su već završene, sa ukupnom instaliranom snagom od...

Grčka: Virya Energy i Zephiros partneri za razvoj vetroelektrane od 250 MW na ostrvu Evija

Belgijska kompanija Virya Energy, u saradnji sa grčkom kompanijom za obnovljive izvore energije Zephiros, planira da razvije projekat vetroelektrane na ostrvu Evija u Grčkoj, sa instaliranom snagom do 250 MW. Prema uslovima njihovog sporazuma, Zephiros će pružiti konsultantske i...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!