Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRudarstvoSrbija: Srpske rezerve...

Srbija: Srpske rezerve litijuma treće po veličini u Evropi

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je, na Kopaonik biznis forumu, da je Srbija treća zemlja po rezervama litijuma u Evropi i da bismo mogli da snabdevamo čak 20 odsto celog tržišta Evropske unije, Velike Britanije i Norveške za proizvodnju oko milion električnih vozila godišnje.

Ona je rekla da je samo za jedan električni automobil potrebno oko 40 kilograma nikla, devet kilograma litijuma, zatim magnat, nikl, kobalt, katodni materijal, grafit

“Znači nemoguće je bez veće dostupnosti takvih sirovina. Mislim da smo mi zemlja koja po rezervama litijuma u Evropi stoji na trećem mestu, a možemo da snabdevamo čak 20 odsto celog tržišta Evropske unije, Velike Britanije i Norveške sa ovim sirovinama, da se proizvede negde milion električnih vozila na godišnjem nivou”, navela je ministarka.

Da li ćemo to da iskoristimo ili ne, na nama je, poručila je Đedović Handanović i naglasila da treba da vidimo kako to da radimo poštujući zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.

Poručila je da je korišćenjem naprednih tehnologija i kroz veća investiciona ulaganja to moguće ostvariti.

“Cilj da do 2030. proizvodimo 45 odsto struje iz obnovljivih izvora”

Đedović Handanović je istakla da je plan naše zemlje da do 2030. za devet odsto smanji potrošnju finalne energije, kao i da proizvodimo 45 odsto struje iz obnovljivih izvora.

“To su realni planovi. Ako pogledamo da je svetski cilj na globalnom nivou da iz obnovljivih izvora energije 2028. proizvodi 42 odsto, električne energije. Mislim da smo mi vrlo ambiciozni sa 45, ali i vrlo realni i da ćemo biti iznad svetskog proseka, a opet kažem polazimo iz pozicije koja je jako nezahvalna kada je pre svega bazna energija u pitanju, odnosno proizvodnja električne energije iz uglja”, navela je ministarka.

Kaže da je plan da dodamo i 3,4 gigavata do 2030. iz obnovljivih izvora, što kroz investicije javnog sektora, ali i privatnog sektora.

“Počeli smo pregovore za jedan gigavat solara, planiramo i jedan gigavat vetra iz obnovljivih izvora, iz javnih ulaganja, investicija, ali i pre svega kroz 1.300 megavata aukcija uspešno sprovedenih koje planiramo da nastavimo da realizujemo. Dve su stvari ključne, jedna je dostupnost finansijskih sredstava, pre svega mislim na bezpovratna sredstva, naravno u kombinaciji sa povoljnim finansijskim instrumentima”, rekla je ministarka.

Kaže da postoje planovi kao Green for growth, Repower Europe i drugi i dodaje da EIB dosta radi da pomogne Evropi da dostigne te ciljeve. 

“Mi jednostavno ta sredstva nemamo, a trebamo da planiramo i zatvaranje rudnika i zatvaranje termoelektrana, pa šta ćete da ostavite te stotine hiljade ljudi na ulici? Pa ne, morate da planirate odakle ćete pre svega da im obezbedite nova radna mesta”, navela je Đedović Handanović.

Dodala je da, sa druge strane, ako zaista posmatramo šta nam je potrebno na svetskom nivou da energetsku tranziciju uspešno sprovedemo, to je dva puta više kritičnih mineralnih sirovina dostupnih na globalnom nivou.  

“Tu pre svega mislim na kobalt, na nikl, na bakar, na litijum. Da li će oni biti dostupni u dovoljnoj meri, uticaće na to kolika će biti potražnja za njima, kolika će biti cena njihova i onda, pre svega, da li će ta zelena tranzicija biti ostvariva. Ako pričamo da treba osam puta da se udvostruči broj električnih vozila, a treba da idemo sa 30 na 240 miliona, to je nešto što ne možemo da  dostignemo bez dostupnosti tih kritičnih mineralnih sirovina“, rekla je ona.Izvor: Tanjug

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Predsednik Srbije je razgovarao sa stanovnicima o brigama u vezi sa rudnikom litijuma Jadar

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa stanovnicima Podrinja, predstavnicima kompanije "Rio Tinto" i ministrima kako bi razjasnio zabrinutosti o litijumskoj rudarskoj eksploataciji u Ljuboviji. Vučić je istakao opštu zabrinutost javnosti zbog mogućih ekoloških posledica, uključujući uticaj na vodu,...

Azerbejdžan planira drastično povećanje izvoza gasa u Srbiju

Azerbejdžan planira značajno povećanje izvoza prirodnog gasa u Srbiju, izjavio je azerski ministar spoljnih poslova Džejhun Bajramov. Dana 2. septembra, Bajramov je saopštio da su Državna naftna kompanija Azerbejdžanske Republike (SOCAR) i srpski Srbijagas postigli sporazum o povećanju godišnjeg...

Srbija: Hiljade aktivista okupilo se u Beogradu da protestuje protiv vlade i njenog plana da oživi projekat litijumskog rudarenja u dolini Jadar

Hiljade srpskih aktivista okupilo se u Beogradu kako bi protestovali protiv vladinih planova za oživljavanje projekta litijumskog rudarenja u dolini Jadar, što je izazvalo značajan otpor ekoloških grupa i lokalnih stanovnika. Organizovan od strane grupe Eco Guard, ovaj poslednji...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!