Na konkurs za direktora EPS-a se prijavio najbolji stručnjak u Evropi koji 25 godina radi energetiku za najveću stranu banku. Znam da se namerno prijavio, da je dobio saglasnost svoje engleske banke, ali i da neće biti izabran. Ja to tvrdim”, rekao je na Kopaonik biznis forumu, privrednik Zoran Drakulić, govoreći na nekoliko ključnih tema u Srbiji, prvenstveno o stanju u energetici i poljoprivredi.
Drakulić se posebno osvrnuo na energetsku situaciju u okolnostima, kako je rekao, kada gotovo celokupna privreda priča o zelenoj agendi.
“Pričamo o zelenoj energiji, a Srbija je prošle godine uvezla više uglja nego ikad, više nego i godinu dana ranije. Ove godine će uvesti 4,8 miliona tona. Ako se već trujemo, hajde da se trujemo našim ugljem, ima ga koliko hoćete. Da li nama treba đubre iz Indonezije i zašto nam dolazi? Taj ugalj je tri puta skuplji od našeg, a ima i gore karakteristike”, ocenio je Drakulić.
Bez domaće privrede nema visokih stopa rasta
Govoreći o stanim investicijama, o kojima je na ovogodišnjem Forumu bilo dosta reči, Drakulić je rekao da nije protiv stranih investicija, ali da jeste protiv onih investitora koji dolaze u Srbiju da zaposle našu jeftinu radnu snagu.
“Govorimo o kredibilnoj turskoj firmi koja je zaposlila 500 radnika, pa je zatvorila fabriku posle tri godine. Kakav je to kredibilan investitor? Da li je neko napravio kalkulaciju šta je Srbija dobila od stranih investicija? Ja nisam protiv njih ali moramo da budemo selektivni. Mi više ne možemo da primamo svakog investitora koji će posle tri godine da zaključa vrata i da kaže od sutra 800 radnika ne radi. Strani ekonomisti koji prate Srbiju i tržište, kažu da bez domaće privrede nema velike stope rasta. Pod brojem jedan su domaći investitori i domaći resursi, a domaći investitori su gurnuti u kraj. Godinama mi slušamo sličnu priču a nama domaće investicije padaju, rekao je Drakulić.
Dodao je i da je poslednjih 15 godina rast Srbije 2,2 odsto.
„Ja bi se na ovu cifru zabrinuo. A, pričamo da smo ekonomski tigar“, ocenio je.
Navodnjavamo samo 2,4 odsto zemljišta
Drakulić je ukazao i da imamo oko četiri miliona hektara zemlje, ali da navodnjavamo samo 2,4 odsto zemljišta i da uvozimo hranu.
“Pa gde plovi ovaj naš brod. Da li mi idemo ka Evropi ili ne. Da li ložimo ugalj ili ćemo da pređemo na vodonik, a za 10 godina će svi brodovi na svetu morati da se voze na vodonik. Mislim da smo promašili našu privrednu politiku. I ovo što nam se desilo poslednjih godina sa koronom i ratovima. Biće toga još. Ali, ništa nismo naučili”, rekao je Drakulić.
Izvor: NIN
