U odgovoru na najnoviji paket američkih sankcija, Srbija se suočava sa pritiscima da prekine veze sa ruskim vlasništvom u Naftnoj industriji Srbije (NIS), najvećoj energetskoj kompaniji u zemlji. Sankcije koje je 10. januara uvela administracija odlazećeg predsednika SAD, Džoa Bajdena, ciljaju na ruske prihode od nafte i gasa, uključujući Gazpromove filijale u više zemalja, posebno NIS Novi Sad, koji ima ključnu ulogu u energetskoj infrastrukturi Srbije. Ovaj potez deo je šireg paketa mera usmerenih na slabljenje ruskog energetskog sektora usled aktuelnih geopolitičkih tenzija.
Od 2008. godine, ruski Gazprom Neft, državna naftna kompanija, drži većinski udeo od 56,15% u NIS-u, dok Srbija ima 29,87%. Uprkos ruskom vlasništvu, NIS ostaje ključni deo srpske ekonomije, ostvarivši prihod od 3,3 milijarde evra prošle godine, što čini 4,5% bruto domaćeg proizvoda zemlje. Međutim, SAD je jasno stavio do znanja da će Srbija morati u potpunosti da se oslobodi ruskog vlasništva u NIS-u kako bi izbegla dodatne sankcije i smanjila rizik.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija ima 45 dana da reši situaciju. Džejms O’Brajen, pomoćnik američkog sekretara za evropske i evroazijske poslove, naglasio je da će rizik od sankcija biti potpuno eliminisan samo ako Srbija ukloni sve ruske interese, dodajući da budućnost Srbije leži u jačim vezama sa evropskim i američkim kompanijama. O’Brajen je takođe ukazao na to da je Rusija kupila NIS po vrlo niskoj ceni, ali da je verovatno iznela milijarde evra iz Srbije u poslednjim godinama. Kritičari sporazuma iz 2008. godine tvrde da je Srbija prodala značajan udeo u svom energetskom sektoru po bagatelnoj ceni – 400 miliona evra uz obećana ulaganja od 550 miliona evra.
Vučić je ranije pominjao mogućnost da Srbija „preuzme“ NIS, iako je sugerisao da bi Srbija mogla da isplati ruski udeo bez zaduživanja, on je naglasio da bi takav potez finansijski koristio Rusiji. Ova situacija naglašava rastuće napetosti između težnji Srbije da se sve više poveže sa Evropskom unijom i ekonomskom i političkom moći Rusije u regionu.
Kako se rok približava, Srbija mora pažljivo da balansira između ispunjavanja zahteva Zapada i očuvanja svojih ekonomskih interesa, uzimajući u obzir i geopolitičke posledice daljeg udaljavanja od Rusije.
