Dok Evropska komisija zagovara postepeno ukidanje uvoza ruske energije do 2027. godine, unutrašnje podele unutar Unije prete da ugroze napredak. Mađarska i Slovačka su snažno izrazile protivljenje merama koje se odnose na prirodni gas u predloženom 18. paketu sankcija EU, nagoveštavajući da bi mogle blokirati inicijativu ukoliko gas ne bude isključen iz paketa.
Za razliku od tih evropskih rasprava, Srbija sprovodi sopstvenu agendu energetske bezbednosti. Iako su pregovori o snabdevanju gasom iz Rusije još u toku, Vlada Srbije je već usvojila plan za vanredne situacije za 2025. godinu, koji detaljno opisuje domaće proizvodne kapacitete, potrebe za uvozom i rezerve goriva, uključujući alternativna goriva poput mazuta za proizvodnju električne energije u slučaju poremećaja u snabdevanju gasom.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović otkrio je da se planira izgradnja novog skladišta gasa u blizini Beograda, sa procenjenim ulaganjima između 350 i 500 miliona evra. Za razliku od strateških rezervi, ovo postrojenje biće komercijalne prirode, omogućavajući i skladištenje i povlačenje gasa. Po završetku, skladište će upotpuniti postojeći kapacitet u Banatskom Dvoru i značajno ojačati energetsku otpornost Srbije.
Na nivou EU, skladišta gasa treba da budu popunjena najmanje 90% između 1. oktobra i 1. decembra. Trenutno su skladišta popunjena sa svega 55,7%, što izaziva zabrinutost u vezi sa spremnošću za zimu. Bajatović ističe da su skladišta korisna za balansiranje kratkoročnih vršnih potreba, ali da ne mogu da zamene stalno snabdevanje. Takođe kritikuje mere EU, ocenjujući ih često simboličnim, a ne praktičnim.
Evropa trenutno uvozi 91 milijardu kubnih metara gasa iz Norveške, 56 milijardi iz Rusije i 45 milijardi iz Sjedinjenih Američkih Država. Prema Bajatoviću, izvozni kapacitet SAD je već maksimalno iskorišćen, te bi zabrana ruskog gasa dovela do široko rasprostranjenih nestašica i povećanja cena. Kada je reč o Srbiji, direktan uticaj eventualne zabrane može biti ograničen, ali bi indirektni efekti kroz liberalizaciju tržišta gasa u EU mogli biti značajni.
Bajatović upozorava da bi, ukoliko Srbijagas izgubi status garantovanog snabdevača i bude primoran da se takmiči na otvorenom tržištu, Srbija mogla da se suoči sa špekulativnim cenama, nestabilnim snabdevanjem i smanjenom kontrolom. Dugoročni ugovor o gasu sa Rusijom, koji bi trebalo da bude zaključen do 20. septembra, predviđen je kao zaštita od ovih rizika, obezbeđujući stabilne isporuke u narednih deset godina.
Međutim, uspeh ovog sporazuma zavisi od sposobnosti Srbije da uskladi svoju energetsku politiku sa očekivanjima EU, uključujući reforme tržišta. Pravne i finansijske neizvesnosti i dalje postoje – od mogućih sankcija, preko pitanja tranzitnih taksi, do mehanizama isporuke. Uprkos tim izazovima, Vlada ima za cilj da postigne ravnotežu između očuvanja energetske suverenosti i usklađivanja sa širim evropskim okvirom.
