Srbija je postavila temelj za izgradnju vetroparkovaukupnog kapaciteta 500 MW, usvajanjem i objavljivanjem dugo očekivanog zakona o obnovljivoj energiji, uključujućikriterijume za sklapanje sporazuma o kupovini, podsticaje i druge detalje tržišnog okvira.
„Jasno se vidi da je to rezultat dugotrajnih razgovora sa međunarodnim finansijskim institucijama, što je važno, ali je nešto što ne viđate često“, rekao jeNicolas Bruynooghe, direktor za poslovni razvoj belgijske kompanijeElicio, koja se bavi razvojem i proizvodnjom obnovljive energije.
„Sada imamo povoljan, dobro izrađen regulatorni paket koji se čini izvodljivim“, rekao je Đorđe Popović, advokat u beogradskom ogranku kancelarijeCMS Reich-Rohrwig Hainz. On očekuje da bi radovi na prvim projektima mogli početi do sledećeg proleća.
Ranije ove godine, Ministarstvo energetike je objavilo spisak projekata, ukupnog kapaciteta 500 MW, na koje će se primenjivati ova pravila, uključujući dva projekta kompanije Elicio. Bruynooghe je rekao da kompanija kreće sa finansiranjem „punom brzinom“.
Druge kompanije takođe inteziviraju razgovore sa finansijerima, dobavljačima turbina i EPC ugovaračima. Najveći planirani vetropark kapaciteta 158 MW razvija Continental Wind Partners.
„Kvota od 500 MW je važan kamen temeljac“, rekao je Louis Borgo, viši bankar za energetske objekte u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koja bi do krajagodine mogla da zatvori svoj prvi veliki sporazum o finansiranju energije vetra u Srbiji.
„Srbija će moći da pokaže investitorima da mogu da dođu i realizuju projekte dobijajući sve što se reklamira“, dodao je Borgo.
Učenje od suseda
Na ovaj način, čini se da će Srbija izbeći greške susednih tržišta, kao što je bio slučaj u Rumuniji, koja je poplavljena investitorima zbog velikodušnih podsticaja, što opterećuje državu.
Podsticaji predviđeni za srpske vetroelektrane mogu se oceniti kao solidni, posebno uzimajući u obzir snažan potencijal vetra u zemlji. Kao što se očekivalo, zakon je potvrdio fid-in tarifu od 92 evra po MWh u periodu od 12 godina, nepromenjenu u odnosu na prethodni nivo.
Srbija je preduzela prve korake u pravcu cilja od 500 MW, što se očekuje2019. godine, pokretanjem 9,9 MW projekta Kula prošle godine, koji je razvio MK Fintel Wind, u kome udeo od 54% ima italijanski Fintel Energia Tim, i 46% srpska MK grupa.
Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija predviđa povećanje udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije sa 21,2% u 2009. na 27% u 2020. Energija vetra činiće gotovo polovinu novih obnovljivih kapaciteta do 2020. Kompanije se nadaju da će Srbija postaviti mnogo ambicioznije ciljeve u budućnosti, sa studijama koje ukazuju na potencijal vetra od 1,3 GW.
Usvojeni projekti:
Dolovo Čibuk I, 158,5 MW, Continental Wind Partners
Kovačica, 104,5 MW, Electrawinds K-Wind
Plandište 1, 102 MW, NIS Energowind
Košava, 68 MW, MK Fintel
Alibunar, 42 MW, Elicio
Malibunar, 8 MW, Elicio
Kula, 9,9 MW, MK Fintel
La Piccolina, 6,6 MW, MK Fintel
Devreč I, 0,5 MW, Hidrowind Tutin
