Kina i jugoistočna Evropa: Infrastruktura, trgovina i investicione veze

Ekonomske veze Kine sa regionom jugoistočne Evrope dolaze u tri široke forme: direktne pozajmice vladama za infrastrukturu; trgovinske veze; i kineski izvoz ka JIE i uvoz iz regiona. Pored toga, kineske kompanije pokazuju rastuće interesovanje za direktne investicije u regionu.

1. Krediti za saobraćajnu i energetsku infrastukturu

Regionalna integracija kroz transportne projekte postala je priroritete za region JIE, dok je razvoj energetskih resursa ključan za budućnost regiona.

Finansiranje se obično nudi po povoljnim uslovima u odnosu na alternative. Tipično, finansiranje je u vidu kredita državne Exim banke koja pokriva 85 odsto potrebnog kapitala. Krediti obično imaju dug rok dospeća (20 godina) i niske kamatne stope (oko 2 posto). Međutim, kineske kompanije često angažuju svoje radnike i oslanjaju se na lokalne resurse u ograničenom obimu. Dalji problem je što se krediti obično ugovaraju u američkim dolarima, a to je, s obzirom na nedavno jačanje dolara, dodatno opterećenje za zemlje JIE.

Glavni transportni projekti su već u toku. Most preko Dunava u Beogradu, otvoren 2014.bio je prvi veliki infrastrukturni projekat koji su Kinezipodržali u regionu. Vodeći transportni projekti koje podržava Exim banka uključuju autoputeve u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Veliki projekat je započet u Crnoj Gori, i on uključuje put koji povezuje luku Bar i granicu sa Srbijom.

Interesovanje za energetski sektor uključuje širok raspon projekata, od termoelektrana do obnovljivih izvora. Srbija i Kina potpisale su ugovor o izgradnji nove 350 MW jedinice u Kostolcu, dok Exim banka već finansira privatnu investiciju TE Stanari u BiH i finansiraće 450 MW blok u TE Tuzla. Primetno je prisustvo u energetskom sektoru Rumunije, gde su kineske kompanije odabrane kao investitori u četiri velika projekta: modernizacija TE Rovinari i TE Mintia, HE Tarnita  i izgradnja jedinica 3 i 4 nukelarne elektrane Cernavoda.

Kinezi su dalje zainteresovani za stvaranje velikih trgovinskih koridora između Kine i Evrope. Krajem 2015. potpisan je sporazum između Kine, Mađarske i Srbije za finansiranje brze pruge od Budimpešte do Beograda. Albanija je potpisala ugovor sa Exim bankom o finansiranju završetka radovana autoputu Arber, koji povezuju Tiranu sa Makedonijom.

Glavni transportni i energetski infrastrukturni projekti koji se realizuju uz pomoć kineskih pozajmica

2. Trgovinske veze

Obim trgovine između Kine i JIE značajno se povećao u poslednjih 10 godina. U istom periodu, udeo uvoza regiona JIE u Kinu takođe je značajno povećan. Kina je nastojala da poveća izvoz u region osnivanjem kineskih tržnih centara.

3. Kineske direktne investicije

Kina nije glavni izvor stranih direkttnih investicija u JIE, ali region dobija na značaju za kineske investitore. Kineska koncesija u luki Pireus mogla bi biti katalizator za dalje investicije.

Investicioni kooperacioni fond China-CASEE kompletirao je svoju prvu investiciju u 2015. U pitanju je Walltopia, vodeći svetski proizvođač zidova za penjanje iz Bugarske. Vrednost investicije, koju je obezbedila Exim banka, iznosi 500 miliona dolara.

4. Sinergija sa EU u razvoju regionalne infrastrukture

Vodeći energetski projekti

Crna Gora

China Poly Group Corporation i Norinco zainteresovani su za razvoj velikih energetskih projekta u Crnoj Gori, kao što je izgradnja hidroelektrana na rekama Morača i Komarnica. Ovi projekti odlažu se već nekoliko godina zbog potrebnih ulaganja ali i problema sa životnom sredinom.

Prema ranijim najavama, Crna Gora planira da izgradi 168 MW elektranu na Komarnici, čiji troškovi se procenjuju na 134 miliona evra, i četiri elektrane kapaciteta 250 MW na Morači, a vrednosti radova procenjena je na 530 milona evra.

Kineske komapnija su takođe zainteresovane za novi blok termoelektrane u Pljevljima. China Machinery Engineering Corporation (CMEC) jedna je od dve kompanije koje su predale ponudu na nedavnom tenderu, koji je,međutim, bio neuspešan. Kompanija je ponudila da izradi novu jedinicu kapaciteta 250 MW za 326 miliona evra.

Bosna i Hercegovina

Novi blok TE Tuzla

Vlada BiH je u decembru 2014.potpisala Memorandum o razumevanju sa konzorcijumom na čelu sa kineskom Gezhouba grupom. Konzorcijum Gezhouba Group-Lider Guandong Electric Power Design Institute, ponudio je 785,6 miliona evra za izgradnju projekta, koji će sa 15% finansirati EPBiH i sa 85% kineska Exim banka putem kredita.

TE Banovići

U februaru 2015.na kvalifikacionom tenderu izabrane su četiri kompanije za finansiranje i izgradnju termoelektrane 350 MW. Tri od četiri ponuđača bile su kineske kompanije: Shanghai Electric Group Co., China Gezhouba Group i Dongfang ElectricCorp. U sledeću rundu tendera kvalifikovao se i konzorcijum na čelu sa španskim Abengoa SA, koji uključuje kineski Harbin Electric.

Dongfang ElectricCorp.je predao najnižu ponudu, nudeći da izgradi postrojenje za 388 miliona evra. Kompanija je potpisala ugovor o strateškoj saradnji sa operatorom rudnika za izgradnju termoelektrane. Radovi bi trebali početi 2016.a priključenje na mrežu očekuje se 2020. Potpisan je i okvirni sporazumo finansiranju projekta sa Industrial and Commercial Bank of China(ICBC).

TE Stanari

TE Stanari je termoelektrana koja se trenutno gradi u blizini rudnika uglja Stanari. Vrednost radova procenjena je na 550 miliona evra. China Development Bank obezbedila je 350 milliona eva za izgradnju a Dongfang Electric Corporation je izabrana od strane vlasnika projekta,kompanije EFT, za izvođača radova. Početak rada u punom kapacitetu očekuje se u drugoj polovini 2016.

Investicije u energetske projekte u RS (potencijalno)

Kineska državna kompanija Tianjin Electric Power Construction Company zainteresovana je za investicije vredne 511 miliona evra u energetske projekte u Republici Srpskoj. Potencijalni finansijer je Exim banka.

Srbija

Blok 350 MW, TE Kostolac

Srpski i kineski zvaničnici potpisali su u decembru 2014.sporazum o kreditu za drugu fazu procesa renoviranja TE Kostolac, što uključuje izgradnju novog bloka kapaciteta 350 MW i povećanje kapaciteta otvorenog rudnika uglja. Vrednost projekta je 700 miliona evra, a Exim banka je obezbedila kredit od 595 miliona evra. Ugovor o pozajmici je ratifikovan u januaru 2015. Planirano je da izgradnja bude završena u roku od pet godina. Izvođač radova je ChinaNational Machinery & Equipment Import & Export Corporation (CMEC).

Rumunija

TE Rovinari

U maju 2012. China Huadian Engineering Co. izabran je za izvođača radova na izgradnji bloka kapaciteta 500 MW u TE Rovinari. Vrednost projekta je milijardu evra. Izgradnje je trebala da počne 2014. Međutim, krajem 2015.još uvek je u toku bila priprema Studije za procenu uticaja na životnu sredinu.

TE Mintia-Deva

China National Electric Engineering Construction Corporation sprovešće radove na modernizaciji TE Mintia-Deva, u skladu sa ugovorm vrednim 250 miliona evra iz septembra 2014.

HE Tarnita

Pobednik tendera za izgradnju hidroelektrane Tarnita-Lapusesti biće kineska kompanija, s obzirom da su svi ponuđači na tenderu bile kompanije iz Kine. Vrednost ugovora je oko milijardu evra.

Nuklearna elektrana Cernavoda

China General Nuclear (CGN) predala je jedinu neobavezujuću ponudu za izgradnju dva nova reaktora u okviru nuklearne elektrane Cernavoda, u vlasništvu kompanije Nuclearelectrica. Kapacitet jedinica 3 i 4 bi trebao biti 740 MW, a vrednost projekta je dve milijarde evra.

Bugarska

Investicija u nuklearnu elektranu Kozloduy (potencijalno)

Premijer Borisov je izjavio da kabinet radi na privlačenju velikih kineskih investitora za izgradnju novih reaktora u jedinoj bugarskoj nuklearnoj elektrani Kozloduy.