Proizvodnja električne energije u Hrvatskoj povećana je za 13% međugodišnje, na 1.262 GWh u avgustu 2026. godine, uz podršku hidroenergije, termoelektrana i rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora. Istovremeno, zemlja je i dalje u velikoj meri zavisila od uvoza električne energije radi zadovoljenja domaćih potreba. Podaci su objavljeni na osnovu evidencija Državnog zavoda za statistiku Hrvatske.
U avgustu 2025. godine proizvodnja je iznosila 1.117 GWh. Povećanje u odnosu na prethodnu godinu ukazuje na veći doprinos domaćih proizvodnih kapaciteta u posmatranom mesecu. Struktura proizvodnje pokazuje istovremeno učešće više tehnologija.
Struktura proizvodnje: hidroenergija, termoelektrane i obnovljivi izvori
Hidroenergija je ostala najveći pojedinačni izvor električne energije, sa proizvodnjom od 412 GWh, odnosno 32,6% ukupne proizvodnje. Termoelektrane su proizvele 381 GWh, što predstavlja 30,2%. Solarne elektrane su ostvarile proizvodnju od 220 GWh, odnosno 17,4%.
Vetroelektrane su proizvele dodatnih 180 GWh, odnosno 14,3% ukupne proizvodnje električne energije. Zajedno, solarna i vetroenergija dostigle su 400 GWh. Time se meri njihov sve veći značaj u strukturi hrvatskog elektroenergetskog sistema.
Uvoz i izvoz električne energije uprkos rastu domaće proizvodnje
Iako je domaća proizvodnja porasla, taj rast nije doveo do smanjenja uvoza električne energije. Hrvatska je tokom avgusta uvezla 1.198 GWh, što predstavlja povećanje od 8,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Istovremeno, izvoz električne energije smanjen je za 4%, na 546 GWh.
Kao rezultat toga, neto uvoz električne energije povećan je na približno 652 GWh, u poređenju sa 532 GWh godinu dana ranije. Podaci ukazuju da povećanje domaće proizvodnje još nije dovoljno da eliminiše značajnu zavisnost Hrvatske od regionalnog tržišta električne energije. Izloženost ima komercijalni značaj u periodima visokih veleprodajnih cena, naročito kada domaća hidro i obnovljiva proizvodnja nije dovoljna da pokrije potrošnju.
Kretanja u sektoru ugljovodonika: gas i nafta
Slična zavisnost od eksternog snabdevanja zabeležena je i u sektoru ugljovodonika. Domaća proizvodnja prirodnog gasa smanjena je za 4,9%, na 58 miliona kubnih metara. Uvoz gasa snažno je porastao za 163%, na 276 miliona kubnih metara.
Proizvodnja sirove nafte povećana je za 2,6%, na 39.000 tona. Proizvodnja naftnih derivata porasla je na 333.000 tona, sa 316.000 tona godinu dana ranije. Kombinacija rasta električne proizvodnje, snažnog rasta uvoza gasa i povećanja neto uvoza električne energije pokazuje da Hrvatska i dalje zavisi od regionalne trgovine energijom uprkos širenju domaćih kapaciteta za obnovljive izvore.
