Ušteda energije kao krajnji cilj
Autori rada „Mogućnosti primene metodologija za praćenje, merenje i verifikaciju ušteda energije u Republici Srbiji“ prezentiranog na ovom savetovanju, pokazali su način za uspostavljanje sistema za praćenje i ocenjivanje uspešnosti sprovođenja politike energetske efikasnosti i ostvarivanja ciljeva utvrdjenih u zvaničnim državnim dokumentima. Zbog smanjenja postojećih energetskih resursa na svetskom nivou postoji stalna potreba za uštedom energije. U našoj zemlji primena dokumenata koja se odnose na uštedu energije (Strategije energetskog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa energetske efikasnosti i Nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti) zavisi od načina verifikacije primenjenih mera uštede energije.
U radu su prikazane dve metodologije za proračun ušteda energije: „odozgo-prema- dole“ (top-down) i „odozdo-prema- gore“ (bottom-up), koje se zasnivaju na preporukama Evropske komisije. Uradjena je detaljna analiza za obe metode i prikazan je način proračuna svih indikatora potrebnih za praćenje i verifikaciju uštede energije u Srbiji a dat je i deo rezultata. Metodologija „odozgo-prema- dole“ predstavlja skup metoda za proračun ušteda energije na nacionalnom nivou i na nivou sektora neposredne potrošnje energije. Autori su definisali indikatore energetske efikasnosti i prikazali način njihovog proračuna potrebnog za proračun ušteda energije prema ovoj metodologiji. U radu je prikazan način proračuna ukupnih energetskih ušteda korišćenjem skupa indikatora u sektoru domaćinstva, javnom sektoru, sektorima saobraćaja i industrije.
Na nivou sprovođenja pojedinačnih mera za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama, javnoj rasveti i saobraćaju definisani su u radu indikatori energetske efikasnosti i prikazan je način proračuna ovih indikatora potrebnih za proračun ušteda energije u metodologiji „odozdo-prema- gore“. Ukupne uštede energije u neposrednoj potrošnji u ovim sektorima izračunavaju se na osnovu razlike specifične potrošnje energije „pre“ i „posle“ sprovođenja mere poboljšanja energetske efikasnosti. To su mere koje se primenjuju u različitim energetskim subjektima, koji su obavezni da ih prijave, pa je veoma bitno da način proračuna energetskih ušteda bude uniforman.
Indikatori energetske efokasnosti za sektore potrošnje energije su takođe definisani u skladu sa dostupnim podacima koji su potrebni za njihov propračun. To su podaci iz nacionalnih energetskih statistika i rezultati dobijeni korišćenjem različitih simulacionih modela.
Najveća prepreka za kvalitetnu primenu ovih metodologija predstavlja nedostatak ili nedostupnost pojedinih podataka. Neophodno je uskladiti metodologije za prikaz statističkih podataka koje koristi Republički zavod za statistiku i Ministarstvo rudarstva i energetike sa potrebama za detaljnim izračunavanjima potrošnje energije. To će doprineti preciznijem izračunavanju ostvarenih ušteda energije, kako kod pojedinih energetskih obaveznika, tako i na nivou svakog sektora pojedinačno.
