Više od dve godine prošlo je od kvara u termoelektrani „Nikola Tesla” decembra 2021. godine. On je, zajedno sa tadašnjom krizom i drugim nesrećnim okolnostima, doprineo da Srbija tokom 2022. godine potroši više od 800 miliona evra na kupovinu struje.
Kako procenjuje Međunarodni monetarni fond (MMF) u svom globalnom izveštaju o subvencijama za fosilna goriva, pored 600 miliona evra eksplicitnih subvencija za potrošnju električne energije, Srbija je tokom 2022. godine ugalj implicitno subvencionisala sa čak sedam milijardi dolara (od ukupno 8,6 milijardi dolara ukupnih implicitnih subvencija za fosilna goriva), prenosi Klima 101.
A sa sedam od ukupno 8,6 milijardi dolara, kolike su procenjene subvencije za sva fosilna goriva (uključujući naftu i gas), procene MMF-a nam takođe kažu da je ugalj ne samo skup – već i štetan, najviše zbog zagađivanja životne sredine.
Prava cena uglja u Srbiji
Udruženje „Centar za ekologiju i održivi razvoj” (CEKOR) iz Subotice je 2021. godine objavilo studiju koju su potpisali eksperti dr Ilija Batas Bjelić, dr Dejan Molnar i Zvezdan Kalmar, pod nazivom „Stvarna cena struje iz uglja u Srbiji”.
Služeći se različitim metodologijama modeliranja štete koju građani trpe, autori su došli do opsega rezultata: na tadašnju prosečnu monetizovanu cenu od 75 evra po megavat-satu trebalo bi dodati 65 do 132 €/MWh (evra po pegavat-času), u zavisnosti od korišćene metode procene eksternih troškova.
Emisije gasova staklene bašte
Kako pokazuju podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA), sa oko 27 do 30 miliona tona godišnje, emisije iz sagorevanja uglja izvor su preko polovine ukupnih emisija gasova staklene bašte u Srbiji.
Sličnu sliku nude i domaći podaci, sadržani u Strategiji niskougljeničkog razvoja Srbije, gde se navodi da energetska industrija (koja podrazumeva i toplotnu energiju, rafinerije i proizvodnju goriva) čini 56% ukupnih nacionalnih emisija.
Nešto detaljnije govore satelitski podaci koji se mogu naći na portalu ClimateTrace: 25,5 miliona tona ugljen-dioksida emitovanih kako bi se proizvela struja u 2022. godini, što čini oko 70% ukupnih emisija ugljen-dioksida u Srbiji.
Udeo uglja u ukupnim emisijama
Gasova staklene bašte ima više, i ne ponašaju se svi isto. Metan ima jači efekat staklene bašte od ugljen-dioksida, ali se drastično kraće zadržava u atmosferi. Samim tim, kada se govori o emisijama, koriste se tzv. ekvivalenti CO2 (CO2eq.) sa ciljem da se uticaj različitih gasova grubo rečeno izjednači.
S obzirom na to da je metan jači ali kraćeg životnog veka, njegov udeo u ukupnim emisijama zavisi od vremenskog horizonta koji koristimo (ugljen-dioksid koji se emituje danas biće u atmosferi i za 100 godina, dok će današnji metan biti uveliko razložen).
U primeru emisija u Srbiji, proizvodnja struje iz uglja prevashodno emituje ugljen-dioksid, a ne metan. Samim tim, u brojkama koje nudi ClimateTrace nastaje diskrepanca: udeo proizvodnje struje u emisijama je veći (57%) ako posmatramo vremenski horizont od 100 godina, a manji (42,80%) ako posmatramo horizont od 20 godina.
Ako bismo napustili ugalj, naše ukupne emisije gasova staklene bašte bi se gotovo sigurno prepolovile. To je, uostalom, naš glavni dugoročni cilj kao deo globalne zajednice država u borbi protiv klimatskih promena: dekarbonizacija.
Ali emisije ugljen-dioksida, i klimatske promene koje one izazivaju, samo su jedan deo priče o uglju i njegovoj šteti. Drugi deo je, naravno, zagađenje, i to vazduha, vode i zemljišta.
A tamo gde su klimatske promene globalan problem, dugoročan, teško saglediv iz perspektive jedne naše male, obične svakodnevice, kod zagađenja je sve upravo suprotno. Ako bismo napustili ugalj, bili bismo svedoci jednom drugačijem (čistijem, zdravijem) društvu koliko sutra, i to baš na lokalu, baš u našoj običnoj svakodnevici.
Izvor: Nova ekonomija
