U Vladi Srbije danas su potpisane izmene Posebnog sporazuma za projekat obnovljive energije vetroparka “Kostolac”, između države Srbije, Nemačke razvojne banke (KfW) i Elektroprivrede Srbije (EPS).
Sporazum je u ime Srbije potpisala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, a u ime EPS-a, vršilac dužnosti direktora tog akcionarskog društva Dušan Živković. Đedović Handanović je nakon potpisivanja ovog dokumenta kazala da je vetropark Kostolac prvi pilot projekat EPS-a u oblasti proizvodnje električne energije iz snage vetra.
“Vrednost projekta vetroparka Kostolac je 144 miliona evra, a kapacitet će biti 66 MW. Proizvodnja ove elektrane, odnosno njenih 20 vetroturbina, biće dovoljna da zelenom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava”, rekla je ministarka.
Ona je naglasila da se ovaj projekat finansira iz kredita nemačke KfW banke, Evropske unije preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), a deo sredstava obezbeđuje EPS.
Za ovaj projekat, kako je precizirala, EU će obezbediti 30 miliona evra bespovratno, 32,2 miliona evra izdvaja EPS, dok je koncesioni zajam KfW 80 miliona evra, a grant koji daje ta banka je 1,8 miliona evra. Đedović Handanović je najavila da se očekuje da vetropark bude priključen na mrežu i počne da isporučuje zelenu energiju za naše građane u prvom kvartalu 2025, navodeći da je deo internih saobraćajnica već izgrađen i da na proleće kreće isporuka opreme za koju je potpisan ugovor.
Ona je kazala da strateški pravci u kojima će se razvijati energetski sektor Srbije podrazumevaju povećanje učešća obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije i smanjenje emisije štetnih gasova, naglašavajući da to znači i da nove investicije EPS-a moraju ići u tom pravcu i doprinositi ostvarenju strateških ciljeva.
“Država je ta koja postavlja strateške ciljeve, a EPS ima važnu ulogu u njihovom ostvarivanju. Zato će ubrzanje investicije biti jedna od glavnih zadataka Nadzornog odbora i budućeg generalnog direktora ove kompanije”, rekla je ona.
Ministarka je navela i da u prethodnim godinama tih investicija nije bilo dovoljno, podsetivši da više od 30 godina nije izgrađena nijedna nova elektrana i da se to odnosi i na baznu energiju i na zelene megavate.
“To smo počeli da menjamo, da ubrzavamo projekte koji su započeti u prethodnim godinama, pa smo tako prošle godine završili revitalizaciju HE Đerdap 1, kojim smo dobili novih 114 megavata hidrokapaciteta, a u narednim mesecima biće završen TE Kostolac B3 snage 350 MW”, rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, sledeći korak je ulaganje u one OIE u koje EPS nije ulagao u prethodnim godinama, a to su energija vetra i solarna energija. Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević kazala je da će oblasti energetike, kao i zelene i digitalne tranzicije Srbija staviti visoko na listu prioriteta za plan rasta zato što su to oblasti koje generišu dalji rast i razvoj.
“Ove oblasti ne samo što doprinose rastu i razvoju države, doprinose i mnogo boljem zdravijem životu svih nas koji ovde živimo”, rekla je ona.
Miščević je naglasila da je ovaj projekat vetroparka Kostolac potvrda da u partnerstvu sa EU, Srbija može smanjiti sve ono što se proizvodi kao efekt korišćenja fosilnih goriva i tako smanjiti zagađenja, posebno vazduha, a projekat je, kako kaže, i dokaz da Srbija zaista ima dobre potencijale.
“Mi imamo dobre projekte koji nam pomažu da se nametnemo i da zaista dobijemo značajna sredstva kako iz država članica, kroz zajmove međunarodnih finansijskih institucija, tako i grantova EU”, rekla je ministarka za evropske integracije.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da projekt vetroparka “Kostolac” nije samo prednost za Srbiju već i korist za Evropsku uniju, kao i za promovisanje ekonomičnog razvoja, ali i da bi preživeli na planeti i sačuvali zdravlje naših porodica.
On je naglasio da projekat simbolizuje posvecenost EU i Srbije da se što manje oslanjaju na fosilna goriva i prihvataju OIE.
“Projekat je u skladu sa energetskom politikom EU i Zelenom agendom za Zapadni Balkan i predstavlja značajan korak ka našim ekološkim ciljevima”, rekao je Žiofre dodajući da su svi svesni izazova za planetu i građane sa kojima se suočavamo, a to je zagađenje vazduha.
Prema rečima Žiofrea, u Srbiji ima 11 gradova koji imaju previše zagađenja vazduha, zatim postoji pretnja po bezbednost hrane, izvora vode, ali i velike ranjivosti na posledice ekonomskih katastrofa.
“Vetropark Kostolac i sledeća fabrika solarne energije na Kolubari i Moravi, kao i TE i njihovo uklanjanje pepela, primeri su kako Srbija treba da reši ove izazove”, kazao je on.
Žiofre je istakao i da ovaj prvi vetropark kojim će upravljati EPS, a za koji EU obezbeđuje bespovratno 30 miliona evra jasan primer kako zelene inicijative mogu biti inicijative za rast, koje ce doneti korist privredi, građanima i planeti, jer treba da imamo zelenu ekonomiju i obezbedimo njen rast.
“EU je ponosna što može da pomogne Srbiji i njenim građanima u rešavanju izazova zelene tranzicije i svih neophodnih reformi u tom pogledu. Kroz strateške savete, uključujući našu tehničku pomoć, godišnje izveštaje i finansijsku podršku, težimo zelenijoj, prosperitetnijoj i održivijoj zemlji”, rekao je on i podsetio da je od 2007. EU obezbedila više od 500 miliona evra bespovratnih sredstava, odnosno nepovratne pomoći za energetski sektor Srbije.
“Vetropark Kostolac nije samo običan projekat, već je simbol nade, promene i naše zajedničke posvećenosti boljoj i zelenijoj budućnosti, a to je Srbija u EU”, zaključio je on.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da je Nemačka fokusirana na podršku razvoju zelene energije u Srbiji i da će vetropark Kostolac zameniti oko 95.000 tona uglja koje bi bilo potrebno za proizvodnju iste količine električne energije.
“Ako nemaju pristup čistim izvorima energije na adekvatan način i u dovoljnoj meri, kompanijama iz Srbije preti opasnost da izgube konkurentnost na evropskom tržištu, kada u 2026. stupi na snagu CEBA, mehanizam za progresivno izjednačavanje ugljenika”, rekla je Konrad.
Lokacija izgradnje vetroparka “Kostolac” u Istočnoj Srbiji je na lokacijama iskorišćenih površinskih kopova Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, a životni vek parka, kako je danas predstavljeno, je 20 godina.