Pada cena litijuma: Za Srbiju to ništa ne menja jer i da eksploatacija postoji, prihod ide van zemlje
Izvor: N1 Beograd
Nakon navodno „stavljene tačke“ na Rio Tinto u Srbiji vlast ponovo računa na eksploataciju litijuma i najavljuje da će o tome odlučivati neka naredna vlada. Za to vreme cena ove rude pada. Stručnjaci navode da to ne menja ništa za Srbiju, ali da je važno da ima strateški cilj u skladu sa ekološkom agendom.
Cena litijuma u protekloj godini je pala za preko 80 odsto na 13.200 dolara po toni, što je najniži nivo od 2020. godine, nakon što je prekomeran nivo ponude pogodio tržište, piše Fajnenšel tajms.
„Litijum je, kao i mnoge strateške sirovine, berzanska roba i podložan je oscilacijama cena u zavisnosti od potražnje i ponude. Ovaj poslednji pad je uzrokovan time što je Kina malo zaustavila proizvodnju električnih automobila. Kina je inače jedan od najvećih korisnika litijuma za baterije“, kaže Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine.
„Posledice su naterale rudare – uglavnom u Australiji, koja proizvodi 40 odsto svetskih zaliha – da ograniče proizvodnju jer usporavanje potražnje za električnim vozilima ostavlja zalihe poluobrađenog materijala kroz lanac snabdevanja. Svoje poslovanje preispituju i druge kompanije širom sveta. Iako litijum nije pao tako nisko kao u periodu 2019-2020, kada je dostigao najnižu vrednost od oko 6.000 dolara po toni, profitabilnost mnogih proizvođača je na sličnom nivou“, piše Fajnenšel tajms.
Pitanje isplativosti eksploatacije litijuma je za kompanije, a ne države koje im to omogućavaju, pojašnjava međunarodni ekspert za strateško planiranje iz oblasti životne sredine.
Upitna je sudbina Rio Tinta u Srbijina koji je predsednica vlade navodno stavila tačku, da bi predsednik Srbije najavio da će se o ovoj temi ponovo odlučivati.
„Rio Tinto je bezmalo moćniji nego naša država u finansijskom smislu. Oni, ako nešto reše, nemaju razloga da od toga odustanu“, kaže Vasiljević.
Promene na tržištu litijuma, smatra, se ne odražavaju na Srbiju jer, sve i da eksploatacija postoji, prihod ide van zemlje, dok u zemlji ostaje deo koji se odnosi na rudnu rentu. Glavno je pitanje, kaže, šta je strateški cilj Srbije.
„Na šta treba država Srbija da stavi akcenat? Na industriju, na usluge, na turizam, na šta? Jer mi svakoga dana vidimo otvara se fabrika za motanje kablova, fabrika gaća, pa onda rudnik, pa IT, pa ćemo da pravimo automobile, pa onda nećemo, nego ćemo da pravimo avione i šta ja znam. To je rasipanje resursa“, kaže Vasiljević.
Smatra i da bi rudarenje litijuma imalo brojne negativne efekte na životnu sredinu.
