Novousvojeni Energetski bilans Srbije za 2026. pokazuje da će struktura električne energije ostati uglavnom stabilna. Očekuje se da će ukupna bruto proizvodnja električne energije dostići 39.299 GWh, što predstavlja povećanje od 5 % u odnosu na 2025. Termoelektrane će i dalje dominirati, snabdevajući preko 62 % ukupne proizvodnje.
Hidroenergija ostaje drugi po veličini doprinosilac, sa predviđenih 9.833 GWh, što je približno četvrtina ukupne proizvodnje. Energija vetra se procenjuje da će obezbediti nešto više od 5 %, dok svi ostali izvori čine značajno manji deo.
Ukupni instalirani kapacitet Srbije iznosi 10.198,3 MW, uključujući 4.322 MW termo, 3.014 MW hidro, 1.004 MW vetar i oko 486 MW kombinovane kogeneracije. Očekuje se da će potrošnja električne energije rasti nešto brže od proizvodnje, sa ukupnom potražnjom koja se povećava za 6 % u odnosu na 2025. Domaćinstva ostaju najveći potrošači (44,5 % finalne potrošnje), dok industrija i građevinarstvo čine otprilike trećinu.
Što se tiče trgovine, Srbija planira uvoz od 6.931 GWh u 2026, što je oko 14 % manje nego 2025, dok se izvoz predviđa na 7.410 GWh, što je skroman rast od 2 %. Gubici u prenosu i distribuciji očekuju se na 3.796 GWh, ostavljajući finalnu potrošnju električne energije na 29.972 GWh, oko 1 % više nego 2025.
Struktura potražnje pokazuje da prednjače domaćinstva, zatim komercijalne i javne usluge (19 %). Transport i poljoprivreda doprinose nešto više od 1 % svaka. Analitičari napominju da je u Srbiji industrijska potrošnja niža jer se industrijski i građevinski sektori delimično kategorizuju odvojeno od komercijalnih usluga. Kombinovano, ovi sektori čine skoro 53 % potrošnje, što je i dalje ispod nivoa Zapadne Evrope, gde industrija obično predstavlja oko 70 % potrošnje električne energije, ističući relativno manju ulogu teške industrije u Srbiji.
