Cene električne energije u SEE regionu pokazale su mešovit, ali jasno divergentan obrazac tokom 11. nedelje, u velikoj meri pod uticajem tekućeg sukoba SAD–Iran, koji je uveo značajnu geopolitčku premiju rizika u globalna energetska tržišta. Poremećaji u Ormuskom moreuzu—kroz koji prolazi oko 20% globalnih tokova nafte i LNG-a—smanjili su ponudu i podigli cene nafte, što je povećalo marginalne troškove proizvodnje, posebno u uvozno zavisnim i termo-intenzivnim tržištima poput Italije. Kao rezultat, Italija je zabeležila rast cena od 4,43%, zadržavajući status najskupljeg tržišta sa €147,54/MWh. Nasuprot tome, većina balkanskih tržišta beležila je padove, pri čemu su Rumunija (-4,74%) i Hrvatska (-4,45%) predvodile korekcije, zatim Bugarska (-3,35%) i Grčka (-3,11%), dok je Mađarska (-2,16%) takođe zabeležila pad. Srbija je ostala gotovo stabilna (-0,07%), dok je Turska odstupila sa značajnim rastom od 14,75%, dostigavši €43,41/MWh.
U Južnoj Evropi tokom 11. nedelje 2026. većina SEE tržišta trgovala je iznad €100/MWh, uz izuzetke Turske, Grčke i Srbije. Cene su se kretale u širokom rasponu od €43/MWh do €148/MWh, što ukazuje na izraženu regionalnu disperziju. Turska je zabeležila najnižu nedeljnu prosečnu cenu od €43,41/MWh, dok je Grčka bila druga najjeftinija sa €89,54/MWh nakon pada od 3,11%. Na drugom kraju spektra, Italija je ostala najskuplja sa €147,54/MWh, uz rast od 4,43% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska se takođe svrstala među skuplja tržišta sa €112,77/MWh. Što se tiče dnevne dinamike, većina SEE tržišta je dostigla vrhunac u utorak, 10. marta, dok su najniže vrednosti uglavnom zabeležene u nedelju, 15. marta, što ukazuje na tipičnu slabost potražnje tokom vikenda.
Na tržištima Centralne i Zapadne Evrope tokom 11. nedelje uočena je izražena divergencija cena. Jugo-zapadna i alpska tržišta zabeležila su snažne rastove, dok su ključni centralnoevropski hubovi beležili padove. Francuska (+23,31%), Španija (+23,18%) i Portugal (+22,22%) ostvarile su najveće dobitke, verovatno usled smanjene proizvodnje iz obnovljivih izvora i veće oslonjenosti na termoelektrane. Švajcarska je takođe zabeležila značajan rast od 16,62%, dostigavši €143,50/MWh, što dodatno pojačava pritisak u alpskom regionu. Suprotno tome, Nemačka (-12,74%), Poljska (-11,08%) i Holandija (-6,54%) zabeležile su padove, podržane jačom proizvodnjom iz vetra i blažim cenama goriva. Ostala centralnoevropska tržišta, uključujući Češku, Austriju, Sloveniju i Belgiju, pratila su sličan silazni trend, što ukazuje na šire regionalno slabljenje cena. Rani indikatori za narednu nedelju sugerišu pad veleprodajnih cena, pri čemu su Day-Ahead cene 18. marta bile u rasponu od €62,97/MWh u Albaniji i na Kosovu do preko €103/MWh u Mađarskoj.
Potražnja za električnom energijom u SEE regionu oslabila je tokom 11. nedelje, opadajući za 2,19% na 16.603 GWh, što odražava pad potrošnje u gotovo svim tržištima. Najveći pad zabeležen je u Rumuniji (-6,36%), zatim u Mađarskoj (-4,60%) i Srbiji (-4,55%), verovatno usled blažih vremenskih uslova. Grčka je ostala relativno stabilna sa blagim padom od -0,49%, dok su veći sistemi poput Italije (-1,55%) i Turske (-1,58%) zabeležili umerenije padove koji su ipak značajno uticali na ukupni regionalni trend. Bugarska (-3,19%) i Hrvatska (-3,32%) takođe su pratile širi obrazac smanjene potražnje, potvrđujući generalno slabljenje potrošnje u regionu.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije snažno se oporavila u 11. nedelji, rastući za 8,2% na 2.811 GWh, pre svega zahvaljujući porastu proizvodnje vetra (+18,6%), dok je solarna proizvodnja ostala uglavnom stabilna (-0,6%). Proizvodnja vetra značajno je porasla u Turskoj (+28%), Grčkoj (+34%) i Srbiji, gde je više nego utrostručena, što ukazuje na poboljšane vetrovite uslove. Italija je nastavila da predvodi po ukupnoj proizvodnji iz OIE, sa rastom solarne energije od 19,5% na 623 GWh, što je najviši nivo u datasetu. Solarni trendovi su bili različiti: Rumunija (+30,5%) i Bugarska (+11,8%) su zabeležile rast, dok je Mađarska doživela dramatičan pad (-98%), značajno smanjujući ukupni udeo OIE. Hrvatska je takođe imala veliki pad proizvodnje vetra (-69%). Ukupno posmatrano, rast OIE bio je dominantno vođen vetrom, koji je nadoknadio lokalne oscilacije u solarnoj proizvodnji.
Proizvodnja hidroenergije u SEE regionu značajno je opala tokom 11. nedelje, smanjivši se za 10,71% na 3.247 GWh, što odražava slabije hidrološke uslove. Najveći padovi zabeleženi su u Srbiji (-74,5%), Bugarskoj (-40,1%) i Grčkoj (-29,9%), što ukazuje na smanjene dotoke i moguće niže nivoe akumulacija. Rumunija je takođe zabeležila značajan pad (-16,3%). Turska, kao najveći proizvođač hidroenergije u regionu, imala je pad od 8,5% (-200 GWh), što je značajno uticalo na ukupni regionalni rezultat. Italija je zabeležila umeren pad (-4,9%). Nasuprot tome, Hrvatska se izdvojila sa izuzetnim rastom od 255%, delimično ublažavajući regionalne gubitke, dok je Mađarska imala blagi rast (+6,9%) ali sa zanemarljivim obimima. Ukupan trend ukazuje na smanjenu dostupnost hidro resursa.
Termo proizvodnja u SEE regionu takođe je opala u 11. nedelji, sa ukupnim padom od 5,71% na 6.180 GWh, usled smanjenja i lignita/uglja (-7,03%) i gasne proizvodnje (-4,68%). Grčka je zabeležila najveći pad (-13,3%), gde je smanjenje gasne proizvodnje nadmašilo blage promene u lignitu. Mađarska (-24,4%) i Hrvatska (-36,3%) takođe su imale značajne padove zbog manjeg angažovanja gasnih postrojenja. Srbija je zabeležila veliki pad (-42,5%), prvenstveno usled smanjene proizvodnje iz lignita. Suprotno tome, Rumunija (+6,2%) i Bugarska (+12,9%) povećale su proizvodnju lignita za 21,9% i 19,0%, što ukazuje na prelazak ka uglju radi balansiranja sistema. Turska je ostala relativno stabilna (-1,15%), jer je rast gasne proizvodnje (+25,5%) kompenzovao pad uglja. Italija je imala blagi pad (-4,1%) uprkos većoj proizvodnji iz uglja, zbog niže gasne proizvodnje.
Prekogranični tokovi električne energije u SEE regionu su se smanjili tokom 11. nedelje, pri čemu su neto uvozi pali za 9,89% na 1.163 GWh, što ukazuje na delimično rebalansiranje tržišta. Mađarska (-19,5%) i Srbija (-32,0%) smanjile su neto uvoz zahvaljujući većoj domaćoj proizvodnji i slabijoj potražnji. Hrvatska je dodatno ušla u zonu neto uvoznika (+22,6%), što ukazuje na napetije lokalno snabdevanje. Italija, kao najveći neto uvoznik, blago je povećala uvoz (+2,2%), zadržavajući visoku zavisnost od prekograničnih tokova. Grčka je ostala neto izvoznik, ali je smanjila izvoz za -21,7%, što može ukazivati na napetije domaće uslove ili bolju regionalnu cenovnu konvergenciju. Rumunija je značajno povećala neto izvoz (+108%), dok je Bugarska prešla iz neto uvoznika u neto izvoznika, što ukazuje na promene u osnovnim tržišnim fundamentima. Turska je takođe povećala neto izvoz (+31,5%), dodatno učvršćujući svoju ulogu regionalnog snabdevača.
