Institut za energiju jugoistočne Evrope (IENE) upozorio je na rizik od širokih nestanaka struje u regionu tokom predstojećih letnjih meseci zbog povećane potrošnje električne energije. Ovo upozorenje usledilo je nakon sličnog prekida napajanja prošlog juna koji je pogodio Albaniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, kao i delove Hrvatske.
U svojoj analizi, IENE ističe da jugoistočna Evropa i dalje ostaje ranjiva na nestabilnost mreže, u zavisnosti od određenih uslova. Međutim, izveštaj naglašava da se ovi rizici mogu smanjiti efikasnim planiranjem, regionalnom saradnjom i pravovremenim investicijama – merama koje su ključne za izgradnju bezbednije i održivije energetske budućnosti. Studija je delimično inspirisana nedavnim nestancima struje u Španiji i Portugalu.
Značajnu ranjivost predstavlja energetska struktura Grčke, gde se oko 45% godišnje električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Na danima sa jakom solarnom ili vetroenergijom, obnovljivi izvori mogu pokriti i do 80% potrošnje. Iako je to ekološki povoljno, predstavlja izazov za održavanje stabilnosti mreže.
Profesor Nedim Suljić objasnio je da energetska mreža na Balkanu funkcioniše kao međusobno povezana posuda – problemi u jednom delu brzo utiču na druge. Podsetio je da je veliki nestanak struje prošlog leta izazvan preopterećenjem sistema tokom talasa vrućine, kada je potražnja za električnom energijom za hlađenje domaćinstava i preduzeća značajno porasla. Ovo preopterećenje dovelo je do kvara na nekim prenosnim linijama. Kada jedna ključna linija ode van funkcije – naročito one povezane sa prekograničnim protokom električne energije – može doći do lančane reakcije jer zaštitni mehanizmi isključuju i druge linije kako bi sprečili oštećenja.
Suljić je upozorio da se slični problemi verovatno mogu ponoviti i ovog leta. Očekuje se porast temperatura i povećanje potrošnje električne energije, dok značajnijih unapređenja u prenosnoj infrastrukturi nije bilo.
Takođe je ukazao na dublje sistemske probleme, naročito u Bosni i Hercegovini, gde su ulaganja u energetski sektor stagnirala godinama. Politički uticaji i raširena korupcija koče napredak, dok politički nesuglasice na državnom nivou blokiraju projekte ključne za jačanje prenosne mreže. Odluke često vode partijski interesi, a ne nacionalni.
Suljić je naglasio hitnu potrebu za jedinstvenom energetskom strategijom koja bi integrisala električne sisteme bivših jugoslovenskih republika sa onima u Evropskoj uniji. Ovaj pristup je u skladu sa ciljevima Energetske zajednice, koja zagovara veću regionalnu saradnju i integraciju u EU tržište energije.
